
Александра Манчић
Рођена у Београду. Дипломирала је и магистрирала на Филолошком факултету у Београду, докторирала на Аутономном универзитету у Мадриду. Од 1984. године, објављује у књижевним часописима Књижевна реч, Реч, Београдски књижевни часопис, Мостови, Књижевне новине, Поља… Била је универзитетски предавач, самостални уметник, па научни истраживач у Институту за књижевност и уметност.
Превела је осамдесетак књига са шпанског, француског, италијанског и енглеског језика, између осталог, и Сервантесовог Дон Кихота, и све приче Хулија Кортасара. Члан је Удружења књижевних преводилаца Србије.
Књиге
Егзотизам и канибализам. Трансмисије другог и авангардни облици превођења (2017)
Ђордано Бруно и комуникација. Превођење идеја (2015)
Ствари које нас превазилазе. Увод у превођење идеја (2013)
Превод и критика (2010)
Прстом анђела по снегу. Оглед из мистике (2010)
Моје тело није обмана маште. Сервантесове вештице (2009)
Ветрењаче на језик. Дневник превођења Дон Кихота (2005, 2012)
Преверзије. Огледи о шпанским преводима из српске књижевности (1999)
Награде и признања
2015 Наградa „Никола Милошевић“ за најбољу књигу у области филозофије, есејистике и теорије књижевности и уметности за књигу Ђордано Бруно и комуникација. Превођење идеја.
2014 Захвалница за рад на зближавању хиспанске и српске културе / Diploma para el acercamiento de las culturas hispánica y serbia, Института Сервантес у Београду.
2011 Награда „Александар И. Спасић“ за превод књиге Мистичка фабула у XVI и XVII веку Мишела де Сертоа.
2010 Захвалница за рад на зближавању хиспанске и српске културе / Diploma para el acercamiento de las culturas hispánica y serbia, Фонд „Радоје Татић“ и Амбасада Шпаније у Београду.
2004 Награда „Лаза Костић“ за превод изабраних прича Хулија Кортасара Рукопис нађен у џепу.
Награда „Радоје Татић“ за превод књиге О Христовим именима Брата Луиса де Леона.
2001 Награда „Милош Н. Ђурић“ за превод књиге Духовни водич Мигела де Молиноса.
1987 Награда БИГЗ-а за превод романа Марија Варгаса Љосе Повест о Мајти.