Драгослав Дедовић је рођен 1963. у Земуну. Одрастао је у Калесији, гимназију је завршио у Тузли. Након студија журналистике у Сарајеву радио је као новинар за различите медије и похађао постдипломске студије социологије културе у Београду. Од 1990. до 1992. био је уредник у једној тузланској издавачкој кући. Јавно се ангажовао против употребе војне силе те је напустио бившу Југославију након почетка рата у Босни и Херцеговини.
Настанио у Немачкој 1992. године, најпре радећи у Нирнбергу и Регензбургу у ресторанима, на бродоградилиштима и у фабрикама како би сам финансирао интензивне курсеве немачког језика. Као стипендиста Фондације Хајнрих Бел (Heinrich-Böll-Stiftung) одбранио је 1999. магистарску тезу на интердисциплинарним Европским студијама у Ахену. Од 1999. до 2006. радио је као новинар Радија Дојче веле (Deutsche Welle) у Келну и Бону, уређујући и водећи емисије Европа данас и Тура културе. Од 2006. до краја 2008. године боравио је у Београду као директор Регионалне канцеларије за Југоисточну Европу немачке Фондације Хајнрих Бел. Од 2009. поново живи у Немачкој, прво у Берлину а потом у Келну где је до 2012. радио као саветник за западни Балкан у Форуму Цивилне мировне службе (forum ZFD). Између 2012. и 2017. је радио као главни уредник Програма на српском РТВ Дојче веле (Deutsche Welle), да би од 2018. за исту медијску кућу преузео дописничко место у Београду.
Од тада живи у Београду, Лесковцу и Келну.
Више пута награђиван, између осталог на Слову Горчина (1988) Годишњом наградом за најбољу књигу Друштва писаца БиХ (2005), Печатом вароши сремскокарловачке (2012), наградом Стражилово (2013) те наградом „25 новембар” за књигу године у БиХ (2021). Есеје и аналитичке текстове пише и на немачком, преводи са тог језика, а његови књижевни текстови су преведени на низ језика.
Заступљен је у неколико антологија српског, регионалног и светског песништва.
Објављена књижевна дела:
Лирика:
Изађимо у поље. Сарајево 1988.
Циркус Европа. Тузла 1990.
Von edlen Mördern und gedungenen Humanisten (О племенитим убицама и најмљеним хуманистима). 44 Gedichte/pjesme & 1 Essay/есеј. Клагенфурт/Целовец 1997. Двојезично.
Kawasaki za Wukmana Dedowitscha, Сарајево 2001 (преведено на немачки, Клагенфурт 2001).
Cafe Sumatra, Сарајево 2005.
Динарски Буда, Београд 2008.
За клавир и дижериду, изабране и нове песме, Београд 2010.
Глорија мунди, сабране риме, Сремски Карловци 2013.
Усијање, Нови Сад, 2013.
Унутрашњи исток, Сарајево 2015.
Земља под абажуром, Сарајево 2021. (преведено на македонски, Скопље 2023.)
Фјодоров џез, Краљево 2023.
Приредио:
Евакуација. Избор сувремене бх. приче, Сплит 1999.
Das Kind. Die Frau. Der Soldat. Die Stadt. Избор бх. приче, Клагенфурт 1999.
Под притиском. Панорама савремене приче из БиХ. Београд 2008
Neue Rundschau – Serbien. Тематски број часописа посвећен савременој српској књижевности, заједно са Исабел Купски, Франкфурт 2010
Улазница / Eintrittskarte, панорама песништва из Србије, Клагенфурт 2011
Ostwärts, westwärts, избор поезије Снежане Минић, двојезично, Клагенфурт 2012
Burn, baby, burn, избор поезије Звонка Крановића, двојезично, Клагенфурт 2013.
Schamanin, избор поезије Данице Вукићевић, двојезично, Клагенфурт 2014.
Der tägliche Weltuntergang, избор поезије Стевана Тонтића, двојезично, Клагенфурт 2015.
Превео са немачког:
Цена помирења / Der Preis der Versöhnung. Два есеја Хајнриха Бела. Двојезично, Београд 2007.
Ја сам анђео очајања. Лирика Хајнера Милера, Београд 2010.
Голубије срце, роман, Мелинда Надј Абоњи, Београд, 2012.
Уочи светковине, роман, Саша Станишић, Сарајево 2014.
Трешњевина и стара осјећања, роман, Марица Бодрожић, Сарајево 2017.
Добри дани, роман, Марко Динић, Сарајево 2020.
Војник-корњача, роман, Мелинда Нађ Абоњи, Нови Сад 2020.
Прича о Харију Гелбу, песме, Јерг Фаузер, Београд 2021.
Путница на једној нози, роман, Херта Милер, Сарајево 2022.
Сабрано ћутање доктора Муркеа, сатиричне приче, Хајнрих Бел, Кикинда, 2022.
Рђа, кратке приче, Ги Хелмингер, Кикинда 2022.
Поријекло, роман, Саша Станишић, Сарајево 2021
Преводио је лирику следећих аутора: Илма Ракуса, Рон Винклер, Марион Пошман, Јан Вагнер, Маја Хадерлап, Герхард Фалкнер, Силке Шојерман.