Игор Исаковски: Тако да, 2017.

Игор Исаковски: Тако да, превео са македонског Душко Новаковић, поговор Виолета Баковска. – Београд: Књижевна Радионица Рашић, 2017. – 153 стр.

igor_tako_daКада прочитамо краћу био-библиографску белешку о књижевнику Игору Исаковском (1970-2014) видимо какав је то књижевни “вулкан” био. Почиње са романом Писма (1991), током те деценије објављује књигу прича и песама, да би у претходној деценији просто креативно “експлодирао.” Ређају се књиге поезије, роман Пливање у прашини (2005), чак и годишња награда за најбоље графичко решење књиге (2006). У његовом преводу на македонски језик објављено је чак 60 књига са: енглеског, српског-хрватског-босанског-црногорског језика, а превео је и већи број писаца који пишу на македонском на поменуте језике. Драгоцено и несебично за књижевности Балкана и шире. Игор је дипломирао на катедри за Општу и компаративну књижевност у Скопљу, магистрирао на Централноевропском универзитету у Будимпешти, оснивач и директор Културне установе Блесок. Из поговора Елизабете Баковске сазнајемо да је песник сам припремио и направио избор из своје љубавне поезије. “Оне су исповедне, интимне, топла размишљања о љубави, она класична, романтична љубав, љубав једног мушкарца према једној (Не) рекох ти, чини ми се: жене волим, али мени је све једнина: ти, каже он вољеној, стиховима исписаним епистоларно, са свежњем љубавних писама за ону којој се обраћа директно, ” пише Е. Баковска и сама песникиња и вршњакиња Игора Исаковског. Свој поглед на љубавну поезију Исаковског, али, делимично и на његово место у савременој македонској поезији/књижевности, приложио је и преводилац Душко Новаковић. У овом краћем осврту навешћемо две Игорове песме.

 

ОДЈЕДНОМ

(ти си)
одједном, у соби
је клавир
концертни.

одједном, мачка си:
меких покрета
покрећеш дирке
у мелодију, у ритам.

ја ћутим, слушам,
упијам, гледам
избуљен и осмехнут.

одједном, постајем врат
баса, са затегнутим
жицама: вибрира врат
као летња киша
при заласку сунца. па пева.

одједном, на клавиру
сервираш ми чашу
пуну жара и светлости:
очи запаљене које само
истину гледају.
светионик за откривање,
светионик за најтачније правце.
осмех ми сервираш
у комадима још увек целог
стакла. Гутам чашу,
нека остане у мени сва срча:
нека ми брекће гркљан
затегнут изнад клавирских струна. одједном, песма си.

ТАКО ДА: (4)

(жедни су нам језици)

тако да:
твој мирис –
у мени, кроз град,
у даху који ти шапуће:
нежности, речи топле,
љубавне. Наше речи.

тако да:
обнавља се светлост,
у ватрама нас видим –
ватрама нежним као жедни језици.

тако да:
продужава.
Снажно је и прекрасно.

 

Facebooktwitterredditpinterestlinkedinmail

admin_skd