Књижевна колонија Чортановци

            У оквиру међународне сарадње Српско књижевно друштво је основало годишњу међународну колонију писаца у Чортановцима. За остваривање овог пројекта Извршно веће АП Војводине уступило му је своју вилу у Чортановцима и обезбедило материјална средства за боравак у њој. Током једне недеље, у септембру, писци користе девет засебних апартмана и све хотелске удобности објекта смештеног на пространом имању крај Дунава.

         У опуштеној атмосфери одмора, омогућено им је да се упознају и друже, да обилазе околне градове и примају посете својих колега, писаца из Новог Сада, Београда и других места. Организују се различити књижевни програми: читања, разговори и књижевне вечери. Прва колонија одржана је од 15. до 25. септембра 2001. године, а у њеном раду су учествовали Георги Господинов и Биљана Курташева из Бугарске, Александар Прокопиев из Македоније, Ненад Величковић из Босне и Херцеговине, Фиона Сампосон из Велике Британије, Габор Чордаш из Мађарске, Хуан Октавио Пренс из Аргентине, Стеван Тонтић, сарајевски песник који живи у Немачкој, и Војислав Карановић и Гордана Ћирјанић из Југославије.

         Организациони одбор Међународне књижевне колоније Чортановци:

•  Игор Маројевић
•  Милета Продановић
•  Дубравка Ђурић
•  Коља Мићевић
•  Бисерка Рајчић
•  Драган Ј. Данилов
•  Звонко Карановић

         Дворац у Чортановцима

         Међу обронцима Фрушке горе, недалеко од обале Дунава уздиже се, на падини Чортановачког брега, несвакидашња грађевина налик дворцу у византијском стилу, вила Чортановци која је све до скора била доступна само одабраним гостима. Ова вила, подигнута уочи Другог светског рата, служи као резиденцијални објект Извршног већа АП Војводине, а од 2001. године отворила је врата и уметницима.

         Сачувано је сећање, у виду писаних трагова, о подизању
         овог објекта, који се убраја међу најзначајније радове   
         знаменитог српског архитекте Драгише Брашована.
         Наручилац, а затим власник здања био је др. Раденко
         Станковић, универзитетски професор, сенатор и доцније
         намесник краља Александра. Др.Станковића и архитекту
         Брашована везивало је присно пријатељство, често су
         заједно шетали и играли шах. Једном приликом
         обилазили су Чортановце који су Станковићу,        
         плућном болеснику, били препоручени као крај
         Фрушке горе са добрим ваздухом.
         У близини овог насеља, у пределу Подкраша,
         Станковић је пронашао веома леп плац на ком је одмах пожелео да изгради себи вилу, а  
         истовремено је одлучио да пројектант буде његов пријатељ Брашован.
       
         Сачувано је писмо доктора Станковића, писано 1943. године у коме описује како је од својих прихода, након подизања виле, откупљивао суседне парцеле, створивши посед који је обухватао 35 хектара земље. "Моје имање у Чортановцима имало је, осим летњих боравака, за мене још два задатка, да уредим економију у крају који су још Римљани називали Златним брегом, и да обновим изгубљену марку фрушкогорских вина и ракије", - писао је Станковић. Власник је у тим својим настојањима имао успеха, негујући најбоље врсте винове лозе и воћа, а његови поседи су били примерно уређени и чувени по добрим приносима.

          Послератна судбина

          После Другог светског рата Станковићево  имање је       
          национализовано, а вила Чортановци постала је                           одмаралиште и излетиште затвореног типа, у надлежности
          Извршног већа Аутономне покрајине Војводине.
          У вили су готово искључиво боравили највиши
          југословенски и покрајински партијски и државни
          функционери. Одаје и дворане овог здања нису биле само
          место за одмор и опуштање, већ су се ту понекад
          одржавали и значајни политички скупови и разговори,
          али подаци и чињенице о томе спадају у другачију,
          политичку историју наше новије прошлости коју тек                  треба истражити.         
                                            

          Доласком на власт демократске опозиције Србије, ово некад затворено и тајанствено здање постало је доступно и људима који не припадају искључиво политичкој и државној елити. Тако је у чортановачком дворцу најпре приређена ликовна колонија, а ујесен 2001. године његова врата су отоврена и писцима. Српско књижевно друштво ту је остварило свој први међународни пројекат: међународну књижевну колонију.