Милан Орлић: Андрић, Црњански, Пекић

plakatorlicmilanandriccrnjanskipekicnetМИЛАН ОРЛИЋ
АНДРИЋ, ЦРЊАНСКИ, ПЕКИЋ
(ПРИПОВЕДНЕ СТРУКТУРЕ СРПСКОГ
(ПОСТ)МОДЕРНИСТИЧКОГ РОМАНА

Понедељак, 12. март у 20 часова
Српско књижевно друштво, Француска 7, Београд

Разговори с разлогом:
Милан Орлић
Андрић, Црњански, Пекић
(приповедне структуре српског (пост)модернистичког романа: деконструкција приповедног субјекта и реконструкција фигуре приповедача)

Учествују:
Добривоје Станојевић
и аутор

Уређује и води Дејан Симоновић

„Студија Милана Орлића Андрић, Црњански, Пекић (приповедне структуре српског (пост)модернистичког романа: деконструкција приповедног субјекта и реконструкција фигуре приповедача), структуралистички преиспитујући српски књижевни канон ХХ века, даје оригинални допринос српској књижевној теорији. Захваљујући резултатима иновативних и свеобухватних анализа које се односе на неколико генерација српских модернистичких и постмодернистичких писаца, Орлићева сазнања су такође релевантна за истраживања славистичке и европске литературе. Према мом сазнању, овако опсежно и захтевно истраживање фигуре приповедача у српском модернизму и постмодернизму као што је Орлићево, не постоји.
Обухватајући избор српских писаца од којег застаје дах, укључујући оне који су тачно идентификовани као „претече“ модернизма и постмодернизма, Орлићева студија је дубински фокусирана на три кључна аутора која својим делима повезују српски и југословенски модернизам и постмодернизам: Иву Андрића, Милоша Црњанског и Борислава Пекића. Орлић не истражује само кључне типолошке карактеристике њихове прозе, него и дела која су битна за проучавање фигуре приповедача у осталим жанровима.
Тако Орлић долази до једног од главних увида, наиме, да су приповедне структуре српске прозе прешле путању од потпуно развијеног приповедног субјекта до разграђене фигуре приповедача која више није „законодавац“ текста. Уместо тога, нова фигура приповедача је „интерпретатор“ материјала које уграђује у властиту текстуалну структуру. Ову еволуцију Орлић је у Апендиксу студије представио двема пластичним дијаграмским шемама које, у правом структуралистичком маниру, сажимају приповедне моделе у српској модернистичкој и постмодернистичкој прози.“
Томислав Лонгиновић

Милан Орлић рођен је 1962. године у Панчеву. Књижевник, филозоф, научни истраживач. Основне и мастер студије завршио на Филозофском факултету Универзитета у Београду (група за филозофију). Докторирао на  Универзитету Монаш у Мелбурну (Аустралија) темом The Narrative Structures of the Serbian Postmodern Novel: The Disintegration of the Narrative Subject and Re-construction of the Narrator Figure.
Држао је предавања на Универзитетима у Прагу, Брну, Гдањску, Познању, Вроцлаву, Ополу, Кракову,  Универзитету Monash у Мелбурну (Аустралија), као и на Универзиету Сорбона (Париз 1 и Париз 4).
Учествовао на више од 30 научних конференција и округлих столова у Србији, региону и свету, на три континента.
Учествовао на више од 30 међународних песничких фестивала
Објављене књиге: О не/стварном (причороман); Момо у поларној ноћи (мали поетски роман), Из поларне ноћи (књига поезије); Записи из поларне ноћи (књига есеја); Бруј миленија (књига поезије); Град, пре него што усним (књига поезије); Жудња за целином.
Заступљен је у двадесетак најважнијих домаћих и страних избора, антологија и лексикона.
Најзначајније награде: Исидора Секулић, Милан Ракић, Бранко Миљковић, Просветина награда, Печат вароши сремскокарловачке, Пегаз, Плакета Мермер и звуци, Кондир Косовке девојке и друге.
Поезија и есеји превођени су му на петнаестак језика, међу којима је и превод објављен у International poetry Review (САД, Северна Каролина). Објавио је билингвално француско-српско издање књиге песама Ardent desir d’unite (billingue serbe-francais) у издању издавачке куће L’Harmattan  (Paris, 2013).
О Орлићевом стваралаштву написано је стотинак текстова у Србији и региону као и неколико текстова у иностраним часописима у Европи и свету, укључујући World Literature Today (САД).
Уређивао часопис Књижевност. Главни је и одговорни уредник часописа Свеске (награда “Јеремија Живановић” за најбољи књижевни часопис у Србији за 2001. годину). Као главни уредник, уређивао ревију за дигиталну уметност и културу Sveske-ArtTech. Главни је уредник издавачке куће Мали Немо.

Dejan Simonovic