Небојша Миленковић

Небојша Миленковић

Небојша Миленковић (Ниш, 1971) историчар уметности, кустос, блогер, грађански активиста. Историју уметности дипломирао 2000. на Филозофском факултету у Београду. Запослен у Музеју савремене уметности Војводине у Новом Саду. Као кустос приредио више десетина ауторских и монографских изложби. Уређивао хаику библиотеку Мацуо Башо (1989–1996) и часопис за критику, историју и теорију уметности „Аномалија“ (2005–2007). Текстове и есеје о књижевности, уметности, култури и политици објављује у многим регионалним новинама, часописима и на wеб порталима. Објавио уметничке монографије: „Ицх бин Кüнстлер Славко Матковић“ (2005), „Сзомбатхy арт“ (2005, Награда Друштва историчара уметности Србије), „Звезда и њена сенка – Иконографске представе звезде петокраке у уметности социјалистичког и постсоцијалистичког друштва“ (2006), „Владимир Копицл: Ништа још није овде али неки облик већ може да му одговара…“ (2007), „Вујица Решин Туцић: Традиција авангарде“ (2011), „Слободан Шијан: Мораћу да скренем!, Визуелни експерименти, 1960–2012“ (2013, Награда др Павле Васић), „Натраг: Божидар Мандић и Породица бистрих потока“ (2015). За историјско уметнички и друштвено активистички рад добио је Награду Породице бистрих потока (2013). Збирке песама: „Уста зрелог кестена“ (1989), „Огледало за снове“ (1994), „Тихост“ (1996), „Сезона дивљег воћа“ (1999, Награда Ратковићевих вечери поезије) и „Чишћење снега“ (изабране хаику песме, 2004). За хаику награђиван на међународном конкурсу ИТОЕН у Токију 1996. и 1997. Написао је роман „Нешто што страшно подсећа на живот (Кратка историја летења у Суботици)“. Живи у Новом Саду са супругом Сузаном и ћерком Николином Александром.

Facebooktwitterredditpinterestlinkedinmail