НИН-ова награда за најбољи роман: Једанаест у ужем избору

Чак се и џангризави ликови Басариних књига радују признању за најбољи роман које додељује наш недељник. Већ на првој страници Андрићеве лествице ужаса, једног од једанаест наслова који су ушли у овогодишњи ужи избор, јунак каже да се, упркос рђавом искуству с књижевним наградама, „НИН-овој баш обрадовао“.


Пренето из НИН-а

Светислав Басара био је лауреат пре десет лета, док је Владану Матијевићу, чији се „Сусрет под необичним околностима“ такође налази у другом кругу, награда додељена 2003.

Јасмина Врбавац, Тамара Крстић, Зоран Пауновић, Михајло Пантић и Божо Копривица, чланови жирија, издвојили су и један првенац. „Осмех под гором маслиновом“ Луке Трипковића, рукопис је одабран и штамpан у едицији Прва књига, на конкурсу за младе ауторе Матице српске.

Када је реч о првенцима, Владимиру Табашевићу пошло је за руком да се после прошлогодишњег дела „Тихо тече Мисисипи“, две године заредом, нађе у ужем кругу.

На ранијим списковима проза које су обележиле књижевне сезоне налазили смо и имена Мирјане Ђурђевић, Жарка Радаковића, Владислава Вајца. Мухарем Баздуљ је први пут у трци, као и Дарко Тушевљаковић.

Светлана Слапшак, ауторка „Равнотеже“, била је чланица НИН-овог жирија критике 1990. и 1991. године. Тада су награђени Мирослав Јосић Вишњић за „Одбрану и пропаст Бодрога у седам бурних годишњих доба“ и Милисав Савић за „Хлеб и страх“. Записник са седнице напомиње да је 1991. била „одсутна“, а у финалу се том приликом нашао и Жарко Радаковић, писац „Кафане“, с насловом „Тибинген“.

Басарини јунаци љуте се што Андрић није награђен за „Проклету авлију“ и исмевају „аргумент кванташке пијаце“ да поменуто дело има „мали број страна“. Због тога нећемо о дебелим и танким књигама. Ни о годинама. Разлика између најмлађег и најстаријег књижевника у ужем кругу прелази четири деценије.

Цифре, наравно, не играју никакву улогу, као ни избор тема. У кратким описима у наставку, преузетим с корица и из новинских интервјуа, крећемо се од Шпанског грађанског рата до љубави, смрти и расправе о леку за притисак у књизи Иване Димић. Занимљиво је што се у рецензијама романа Владислава Бајца и Мухарема Баздуља понавља реч фактографско. У другим случајевима, неретко су ту и деведесете, беспарица, транзиција.

Ко ће бити 63. добитник НИН-ове награде? Наслови који ће се наћи у финалу биће познати 12. јануара, име лауреата 16. јануара. Генерални покровитељ је компанија који жели да остане анонимна, а признање је делом подржано од стране Министарствa културе и информисања.

Мића Вујичић

Владан Матијевић: СУСРЕТ ПОД НЕОБИЧНИМ ОКОЛНОСТИМА (Лагуна)

vladan_matijevicРоман о посрнулом анђелу и демонима, љубави и смрти. Ана Жежељ намерава да 9. јул 2015. проживи на уобичајен начин: пушећи цигарете, пијуцкајући пиво и чекајући да зазвони телефон, да јој се напокон јави Марјан, нестао пре више од пола века. Тај дан је, међутим, од раног јутра другачији и по много чему наговештава да јој може бити последњи. У грудима осећа бол, а баш тада открива да загробни живот и оностране силе стварно постоје. У свом купатилу види биће с пепељастим крилима. Да ли заиста почиње гротескни и страшни рат између демона и анђела с којим се спријатељила или је све само плод њене богате уобразиље?

Владан Матијевић (Чачак, 1962) објавио је две књиге поезије, пет романа, две збирке приповедака, књигу есеја и драма. НИН-ову награду добио је 2003. за дело „Писац издалека“.

Ивана Димић: АРЗАМАС (Лагуна)

arzamasРеђајући прозне фрагменте и „драмолете“, Ивана Димић исписује причу у којој ће љубав бити јача од смрти. Наслов свој темељ има, како књижевница напомиње у једном новинском разговору, у размишљањима Виктора Шкловског о близини среће и коначног краја. Предраг Бајчетић бележи да је реч о делу потресне искрености и ведре бодрости, саткано од драмског које се магично преображава у романескно. „Разговори који се чине комички, а нису – размишљања која се чине тужна, а нису. Припада ретком, и занимљивом жанру dance macabre, и јесте оно бодлеровско да се – смрт смеје нашим лудостима, и није то.“

Ивана Димић (Београд, 1957) ауторка је пет књига кратких прича, низа драма, драматизација и ТВ сценарија.

Светислав Басара: АНДРИЋЕВА ЛЕСТВИЦА УЖАСА (Лагуна)

andriceva_lestvica_uzasa-svetislav_basara_vКалоперовић, главни јунак новог Басариног романа, полазећи из Београда у Загреб на промоцију књиге, свраћа код пријатеља, али сусрет два стара знанца претвара се у необуздан и беспоштедан дијалог у параболи балканског менталитета, уз темељно сецирање локалних националних светиња и митова под ауром борбене глупости, примитивизма и искварености. Препознатљивим стилским средствима Басара проширује циклус романа којим се обрачунава са митоманијом, оковима постмодерних књижевних трендова… Како најављује издавач, Андрићева лествица ужаса каталог је свеопште југофобије али и српског шовинизма заклоњеног иза паравана југоносталгије.

Светислав Басара (Бајина Башта, 1953) објавио је десетине књига прозе. НИН-ову награду за роман Успон и пад Паркинсонове болести добио је 2006. године.

Жарко Радаковић: КАФАНА (Чаробна књига)

kafanaДавид Албахари препоручује на корицама роман као студију о „светом месту“ европске културе, о кафани, која у истом даху може човека да стави на пиједестал и да га, одмах потом, баци у трулеж и глиб. У исто време, ову прозу види као аутобиографски приказ „себе“ као приповедача који не жели да остави никакав траг у тексту који управо настаје. То је и кратак преглед авангардних аутора у нашој уметности током друге половине XX века. Игра несвесним, лавиринтом асoцијација и дискурсом дневничке прозе.

Жарко Радаковић (Нови Сад, 1947) аутор је једанаест прозних дела (кратких прича и романа), као и књиге преписке о музици са Давидом Албахаријем.

Владимир Табашевић: ПА КАО (Лагуна)

pa_kao-vladimir_tabasevic_vЕмил, млади писац и умишљени геније, добија прилику да искористи књижевни таленат и за новчану надокнаду напише књигу о животу једног пуковника у пензији. Док слуша старчева сећања која треба да уобличи у књижевно успелу форму, Емил упознаје његову неговатељицу Ану, прелепу младу девојку са којом улази у страствену љубавну везу. Фигура старца само је повод за бројне неспоразуме које ће проживети млади заљубљени пар поставши жртва свеопштег хаоса. Како друштвеног, тако и оног личног, породичног. Пакао генерацијских разлика, породичних релација, неразумевања и немогућности истинског љубавног сусрета исписује се у једном наизглед обичном љубавном односу.

Владимир Табашевић (Мостар, 1986) аутор је четири књиге поезије и романа „Тихо тече Мисисипи“.

Владислав Бајац: ХРОНИКА СУМЊЕ (Геопоетика)

view_imageУ новом роману Владислава Бајца о Ја се говори у трећем лицу. „Хроника сумње ведра је и мрачна прича настала из вјере да се сва наша књижевност и поезија затекну у документу, у низу фактографских чињеница о једноме одживљеном породичном животу, а онда и о животу једне ишчезле земље“, записује у поговору Миљенко Јерговић. Писац приповеда о одрастању, сазревању и декаденцији. „О пропадању једнога свијета и о његовим свијетлим врхунцима, о тоновима и ритмовима једне епохе, о величанственим и метастазирајућим заблудама очева и о дубоком неразумијевању синова – оних по чијим ће се главама и душама стропоштати очински свијет.“

Владислав Бајац (Београд, 1954) аутор је две књиге поезије, три збирке прича и шест романа.

Мухарем Баздуљ: ЛУТКА ОД МАРЦИПАНА (Геопоетика)

view_image-1Баздуљ за тему бира живот чешке глумице Лиде Барове, до које је дошао преко Сузан Зонтаг, трагајући за „тоном и бојом“ будуће сторије. Пише о њеној популарности, заљубљености у мушкарце између Прага и Берлина, уз централну причу о напола спутаној љубавној вези између ње и Јозефа Гебелса, министра националног просвећења и пропаганде нацистичке Немачке. Прича се наставља у ослобођеној Европи, враћањем пред камере и нове љубави. Ту су Фелини, младе звезде Софија Лорен и Ђина Лолобриђида, позориште, Фасбиндер… И поново – Сузан Зонтаг.

Мухарем Баздуљ (Травник, 1977) објавио је петнаестак књига, међу којима су збирке прича, романи и изабране колумне.

Светлана Слапшак: РАВНОТЕЖА (Лагуна)

ravnoteza-svetlana_slapsak_vКако у неуравнотеженом друштву одржати сопствену равнотежу? Роман Светлане Слапшак говори о женама у Београду за време рата у бившој Југославији. Не прихватајући да им у њихово име убијају суграђане, рођаке, пријатеље и синове, оне их скривају од мобилизације. Милица је принуђена да прекуцава рукопис великог националног писца како би преживела кризу деведесетих. Тражећи начин да се ментално удаљи од посла на који је присиљена, она истовремено пише и роман-пастиш угледајући се на приповедни поступак и стваралаштво сестара Бронте.

Светлана Слапшак (Београд, 1948) написала је (и уредила) преко шездесет књига и зборника, хиљаде есеја, један роман, две драме, либрето и неколико комада за позориште сенки.

Дарко Тушевљаковић: ЈАЗ (Архипелаг)

darko-tusevljakovic-jaz-184x280Друштвени роман о Србији деведесетих година и почетку XX века. О младој генерацији разапетој између одласка и опстанка у властитој земљи, али и о оним старијима, обузетим носталгијом и борбом против времена које их превазилази. Сликајући живот младих људи у једном узбурканом времену и комбинујући елементе друштвеног романа и фантазмагорије, писац у Јазу обликује позорницу на којој се, усред великих политичких и историјских ломова, показују упечатљиви ликови са својим људским и интимним драмама. Прича о томе како преживети историју и сачувати право на властиту различитост. Од Београда и Крагујевца деведесетих до слике породичног одмора у Грчкој, у укрштеним причама, разрешавају се личне и породичне драме.

Дарко Тушевљаковић (Зеница, 1978) објавио је романе „Сенка наше жеље“ и „Јаз“, као и књигу прича „Људске вибрације“.

Лука Трипковић: ОСМЕХ ПОД ГОРОМ МАСЛИНОВОМ (Матица српска)

lukaРоман епског замаха о Шпанском грађанском рату, с мноштвом приповедачких игара (епистола, прелудијум, annex), који између два цитата Штефана Цвајга отвара причу – кључ за разумевање трагичних догађаја из следеће деценије и Другог светског рата. Заснована на сведочењима и документима, књига за централну тачку узима операцију исељења колекције мадридског музеја Прадо, под претњом бомбардовања од стране пучиста предвођених Франком. Судбине јунака из најразличитијих крајева света укрштају се на шпанском песку.

Лука Трипковић (Ваљево, 1989) дипломирао је на Факултету ликовних уметности. Роман „Осмех под гором маслиновом“ објављен је у едицији Прва књига Матице српске.

Мирјана Ђурђевић: ОДЛАЗАК У ЈОЛКИ ПАЛКИ ИЛИ ЛАЖНА УЗБУНА У АЛЕЈИ ЗАСЛУЖНИХ (Лагуна)

odlazak_u_jolki_palki_ili_lazna_uzbuna_u_aleji_zasluznih-mirjana_djurdjevic_vДетективка Харијета се принудно враћа из инвалидске пензије како би решила најтежи и најкомпликованији случај са којим се усамљена, климактерична жена може сусрести: мајчину галопирајућу деменцију усред нарастајуће свеопште беспарице. Не би ли збринула мајку у старачком дому Мањифико, принуђена је да продаје душу одбеглим духовима из прошлости. Као у типичној српској заблуди, све до потпуног разрешења, новац пристиже из Америке, а љубав из Русије. Роман о шкакљивој теми емиграната-богаташа, који обележавају хумор, гротеска и сарказам.

Мирјана Ђурђевић (1956) написала је серију од седам пародија на криминалистичке романе са детективком Харијетом као главном јунакињом, уз још неколико наслова у којим се игра историјском метафикцијом и нефикцијским.

Facebooktwitterredditpinterestlinkedinmail

admin_skd