РАШКА – часопис за књижевност, уметност, науку и културу, број 42, 2018.

РАШКА – часопис за књижевност, уметност, науку и културу, број 42, 2018, година излажења XLVII. – Рашка: Центар за културу, образовање и информисање “Градац”.- 140 страна,  главни и одговорни уредник Милојко Милићевић. Ликовни прилози у броју Миљан Недељковић (фотографије), Алекса Арсовић (насловна страна: Портрет књижевника, уље на картону).

Часопис излази два пута годишње. Адреса: 36350, Рашка, Ибарска 6,
e-mail: ckgradac@gmail.com

raska-casopis-42Први овогодишњи број часописа отвара темат броја приређен је после научног скупа одржаног 21. октобра 2017. у Рашкој на тему: Мирољуб Јоковић – књижевно теоријска мисао. На скупу је узело учешће осам књижевника  док су остали (такође осморо) приложили своје радове за темат. Професор доктор  Мирољуб Јоковић (16. јануар 1957. рођен у Крушевици код Рашке – 27. август 2016. Београд) дипломирао је, магистрирао и докторирао на Филолошком факултету у Београду. Другу докторску дисертацију одбранио je  1990. на Универзитету Нанси 2 у Француској. Своје професорско знање пружао је студентима више факултета (Филозофски факултет Ниш, Филозофски факултет у Никшићу, Филозофски факултет  Источно Сарајево, Филолошки факултет Београд, Универзитет Браћа Карић), био је уредник часописа Знак, Књижевност,, Рашка (1998-2004), Књижевне новине. Био је корисник стипендија Arizona State University и Фулбрајтове стипендије на Ohio State University. Говорио је и писао на енглеском, француском, руском, шпанском и словачком језику. Набројаћемо писце и називе њихових радова који дају посебну вредност делу преминулог професора, овом броју часописа и српској књижевности: др Милош М. Ковачевић  Мирољуб Јоковић између традиције и(пост) модернизма, др Ана Стишовић Миловановић Књижевно теоријско дело Мирољуба Јоковића, др Горан Максимовић Умјетничка пројекција историје у Јоковићевим истраживањима српског романа о Првом свјетском рату  (један цитат из Максимовићевог рада: “Јоковић групише романе у неколико типолошких варијанти: критичко-морална варијанта фронтовског типа (Драгиша Васић: Црвене магле; Мирослав Голубовић: Тешка времена; Станислав Краков: Кроз буру и Крила), критичко-морална варијанта позадинског типа ( Бранимир Ћосић: Покошено поље), натуралистичка варијанта фронтовског типа или Каине, где ти је брат? (Емил С. Петровић: Незнани јунак, Мато Блажевић: Заборављени гробови, Миодраг Верговић: И ђаци ратују), натуралистичка варијанта позадинског типа (Ристо Ратковић: Невидбог, Миодраг С. Стефановић: Играчке на путу, Дамњан Ковачевић: Мали хероји, Душан Ђуровић: Дукљанска земља, Константин Ђорђевић: У бежанији, Синиша Пауновић: Пуста земља, Младен Ст. Ђуричић: Ој, Ужице, мали Цариграде), те натуралистичка варијанта избегличког типа (Радослав М. Веснић: Славољуб Зорић).”). Максимовић истиче парадигматичан пример лирског типа дистанце Дневник о Чарнојевићу Милоша Црњанског где је коректор романа Станислав Винавер измешао поглавља, епском типу Српска трилогија Стевана Јаковљевића, трагичном типу дистанце припада Дан шести Растка Петровића. После Другог светског рата критичком типу дистанце припадају Време смрти Добрице Ћосића и Књига о Милутину Данка Поповића, а неутралном типу Мојковачка битка Ћамила Сијарића. Следе радови Александра Б. Лаковића Нестварност која надраста стварност,  др Снежана С. Башчаревић Јоковићева књижевно-теоријска мисао о постмодерном роману, Тиодор Росић Целовито тумачење романа о Првом светском рату, др Милисав Савић  Књига о постмодерном писму, др Миланка Ј. Бабић Језик и његове (књижевно-умјетничке функције) у књизи “Језик у долини оностраног) Мирољуба Јоковића…….. Овде ћемо предахнути и закључити темат завршним текстовима: Предраг Матејић (Државни универзитет Охајо) Мирољуб Јоковић на Државном универзитету Охајо и Енес Халиловић Стрма раван – интервју објављен у часопису Сент2016. Темат почиње на 5. страни,  завршава се на 92.

У рубрици (о)ПРИЧА(вање) прозу објављују Мирко Демић, Дејан Вукићевић, Дејан Атанацковић, Милош К. Илић, а (о)ПЕВА(ва)ЊЕ нам доноси нове песме Живорада Недељковића, Енеса Халиловића, Гордане Боранијашевић, Рада Ђокановића, Небојше Гајтановића и Немање Радовановића. У рубрици ОПИС(ивање)ПУТА о Гани и Тогоу пише Никола Поповић. У Е-сеј читамо текст Горана Станковића и Саре Нинчић (Демонски свет и веровања у централном делу Рашке области) а Соња Милићевић детаљно нас информише о бројевима часописа Рашка пре Другог св. рата, тако да је традиција овог часописа старија 47. година.

Facebooktwitterredditpinterestlinkedinmail

admin_skd