Зоран Живковић (1948) аутор је двадесет два прозна дела: Четврти круг (1993), Временски да­рови (1997), Писац (1998), Књига (1999), Немо­гући сусрети (2000), Седам додира музике (2001), Библиотека (2002), Кораци кроз маглу (2003), Скривена камера (2003), Вагон (2004), Четири приче до краја (2004), Дванаест збирки (2005), Мост (2006), Читатељка (2006), Амаркорд (2007), Последња књига (2007), Есхерове петље (2008), Писац у најам (2009), Пет дунавских чуда (2011), Велики рукопис (2012), Зборник мртвих (2015) и Тумач фотографија (2016).До краја јуна 2019. године укупно су објављена 193 издања Живковићевих прозних дела – 78 у Србији и 115 у иностранству.Живковићих 115 иностраних издања појавило се на 20 језика у следеће 23 земље: САД, Енглеској, Италији, Португалији, Немачкој, Шпанији, Фран­цуској, Данској, Грчкој, Швајцарској, Холандији, Јапану, Јужној Кореји, Бразилу, Турској, Саудијској Арабији, Русији, Чешкој, Пољској, Бугарској, Украји­ни, Словенији и Хрватској.

Амерички издавач Кадмус прес (Cadmus Press) објавио је Живковићева сабрана прозна дела на енглеском у 31 тому (20 у меком и 11 у тврдом повезу), као и дигитална издања.

Живковић је добитник „Светске награде за фан­тастику” за роман мозаик Библиотека (2003), на­граде „Милош Црњански” за Четврти круг (1994), награде „Исидора Секулић” за Мост (2007) и на­граде „Стефан Митров Љубиша” (2007) за укупно прозно стваралаштво. Живковићу су припала и три признања за допринос фантастичкој књижевности: „Арт-Анима” (2014), „Станислав Лем” (2015) и „Златни змај” (2015).

Године 2017. Европско друштво за научну фан­тастику (ЕСФС) прогласило га је „велемајстором СФ жанра”.

Угледни амерички књижевни часопис „Светска књижевност данас” донео је у броју за новембар-де­цембар 2011. темат о Живковићевој прози.

Web: http://www.zoranzivkovic.com/