Српски писац и критичар. Рођен 10. јуна 1957. у Београду. Током средњошколског образовања почиње да се интересује за књижевност. Уписује најпре Правни факултет Универзитета у Београду, да би након годину дана прешао на Филолошки факултет Универзитета у Београду, на коме дипломира 1981. На истом факултету је 1998. године одбранио докторат Модернистичко приповедање.

Књиге прича

• Хроника собе (1984, 2007)
• Вондер у Берлину (1987, 1994, 2007)
• Песници, писци и остала менажерија (1992, 2007)
• Не могу да се сетим једне реченице (1993, 1996, 2000, 2004, 2007)
• Новобеоградске приче (1994, 1998, 2002, 2006, 2007, 2010)
• Седми дан кошаве (1999, 2002, 2007, 2010)
• Јутро после (2001)
• Ако је то љубав (2003, 2004, 2005, 2007, 2008, 2010)
• Најлепше приче Михајла Пантића (2004)
• Жена у мушким ципелама (2006)
• Овога пута о болу (2007, 2010)
• Приче на путу (2010)
• Ходање по облацима (2013)

Приче Михајла Пантића превођене су на двадесетак језика. Посебна издања на француском, енглеском, бугарском, словачком, македонском, мађарском.

Студије, критике, огледи, критичка проза

• Искушења сажетости – критичка панорама кратких прозних облика у млађој српској књижевности (1984)
• Александријски синдром – есеји и критике из савремене српске и хрватске прозе (1987)
• Против систематичности – студија о дневној критици и критике 1980-1988 (1988)
• Шум Вавилона – критичко-поетска хрестоматија млађе српске поезије, заједно са Васом Павковићем (1988)
• Десет песама, десет разговора – интервјуи и есеји, заједно са Слободаном Зубановићем (1992)
• Александријски синдром 2 – огледи и критике о савременој српској прози (1994)
• Нови прилози за савремену српску поезију – огледи и критике (1994)
• Puzzle – есеји (1995)
• Шта читам и шта ми се догађа – критички дневник (1998)
• Киш – есеј (1998, 2000, 2001, 2007)
• Александријски синдром 3 – огледи и критике о савременој српској прози (1998)
• Модернистичко приповедање – српска и хрватска приповетка/новела 1918 – 1930 (1999)
• Тортура текста (puzzle II) – дневници, есеји, поетички мемоари (2000)
• Огледи о свакодневици (puzzle III) – дневници, есеји (2001)
• Свет иза света – огледи и критике о српској поезији XX века (2002)
• Александријски синдром 4 – огледи и критике о савременој српској прози (2003)
• Капетан собне пловидбе (puzzle IV) – путописи, есеји, свакодневни мемоари (2005)
• Свакодневник читања – критички дневник (2004)
• Живот је управо у току (puzzle V) – путописи, есеји (2005)
• Писци говоре (2007)
• Дневник једног уживаоца читања (2009)
• Неизгубљено време (2009)
• Други свет иза света (2009)
• Сланкамен (2009)

Антологије

• Антологија српске приповетке 1945-1995 (1997)
• Читање воде – српске приче о риболову (1998)
• Мала кутија – најкраће српске приче XX века (2001)
• Онај живот – 40 песника Дисовог пролећа (2003)
• The Man Who Ate Death – An Antology of Contemporary Serbian Stories (2003)
• Антологија светске љубавне приче (2005)
• Антологија српских приповедака том I (XIX век), том II (прва половина XX века), том III (друга половина XX века) (2005)
• Little Box : anthology of twentieth century Serbian short short stories (2007)
• Мала кутија – најкраће српске приче XX века (2008)
• Хаеумс, антологија балканске поезије (са М. Перишићем и Васом Павковићем), (2008)
• Кристин, која је махала из воза, савремена бугарска прича (2011)

Зборници кратке приче

• Ослушкивање тишине, заједно са Давидом Албахаријем и Петром Лазићем (1989)
• Откуцаји пешчаног сата, заједно са Давидом Албахаријем и Петром Лазићем (1990)
• Неконтролисане сенке, заједно са Давидом Албахаријем и Петром Лазићем (1991)
• Ритам седмог чула, заједно са Давидом Албахаријем и Петром Лазићем (1992)
• Симптоми буке, заједно са Давидом Албахаријем и Васом Павковићем (1993)
• Нисам ту, али радим на томе, заједно са Давидом Албахаријем и Васом Павковићем (1994)
• Отисци срца планете, заједно са Давидом Албахаријем и Васом Павковићем (1995)
• Вештина намигивања месецу, заједно са Давидом Албахаријем и Васом Павковићем (1996)
• Чамац на Монт Евересту, заједно са Давидом Албахаријем и Васом Павковићем (1997)
• Чувари озона, заједно са Давидом Албахаријем, Петром Лазићем и Васом Павковићем (1997)
• Водич кроз лавиринт, заједно са Васом Павковићем (1998)

Награде и признања

• Бранкова награда (1981)
• Седам секретара СКОЈ-а (1985)
• Милан Богдановић (1985)
• Награда ИП Октоих (1993)
• Станислав Винавер (1994)
• Григорије Божовић (1994)
• Награда листа БОРБА за књигу године (1995)
• Иво Андрић – за есеј (1995)
• Ђорђе Јовановић (1999)
• Бранко Ћопић (2000)
• Микина чаша (2000)
• Карољ Сирмаи (2003)
• Андрићева награда (2004)
• Даница Марковић (2004)
• Златни Хит либер (2004)
• Рамонда сербица (2006)
• Мајсторско писмо – Врање (2008)
• Награда града Београда (2008)
• Орден Ћирила и Методија – Бугарска (2009)
• Мома Димић (2010)
• руска награда Југра (2012)

Приватни живот

Михајло Пантић је ожењен супругом Јеленом Дубајић-Пантић и има двојицу синова, Ђорђа и Богдана. Живи на Новом Београду, који му је честа инспирација за приче. Страствени је риболовац, подједнако успешан у блинкерисању, мушичарењу, пецању на пловак и дубинском пецању. У млађим данима играо је кошарку у месном клубу “Кадињача” са којим је пет сезона заредом прелазио у виши ранг такмичења. Члан је српског ПЕН центра и Српског Књижевног Дрштва.