Преминуо Иво Тартаља

Преминуо је Иво Тартаља, теоретичар и историчар књижевности, дугогодишњи професор Филолошког факултета Универзитета у Београду.

У Српском књижевном друштву је 5. марта 2018. године одржано књижевно вече, посвећено професору Тартаљи. Видео и аудио  запис овог догађаја.

Иво Тартаља је рођен 1930. године у Београду, где је завршио основну школу („Вук Караџић“) и гимназију („I мушка“). Преминуо је 5. новембра 2020. у Београду. Дипломирао је и докторирао (1961) на Филозофском факултету (филозофска група) Универзитета у Београду. Радио је на Катедри за општу књижевност и теорију књижевности Филозофског, потом Филолошког, факултета од 1955. до пензионисања 1995. године. Поред редовне наставе на Факултету изводио је течајеве за постдипломску наставу у Београду, Новом Саду и Приштини. По више семестара такође је одржавао наставу из теорије књижевности на новооснованим факултетима у Нишу и Крагујевцу. Од оснивања Института за књижевност и уметност (најпре Центра за теорију књижевности и уметности) радио је у екипи оснивача и више година као референт за естетику (1960-1968).
Осим великог броја есеја и студија, као посебна издања, објавио је књиге: Почеци рада на историји опште књижевности код Срба (1964), Ђуре Даничића лекције из естетике (1968), Приповедачева естетика, прилог познавању Андрићеве поетике (1979), Београд XXI века – из старих утопија и антиутопија (1989), Пут поред знакова (1991), Теорија књижевности за средње школе (прво издање 1998), До праестетике (2007), Песма о песми (2013).
Приредио је за штампу Студије и критике Љубомира Недића, три књиге Сабраних дела Богдана Поповића (О уметности и стилуКњижевна теорија и естетикаЛистићи и други чланци), и књигу Војина Ракића Богдан Поповић из разговора давних. Уређивао је зборнике научних радова, радио је као секретар Одбора за критичка издања САНУ (1972-1975), као члан уредништва библиотеке „Књижевна мисао“ Српске књижевне задруге, едиције „Српска књижевна критика“ Института за књижевност, као и у редакцијама периодичних публикација. Добитник је више угледних признања, награде „Ђорђе Јовановић“ за најбољу књижевнокритичку и есејистичку књигу у 2013. (Песма о песми), награде „Младен Лесковац“ (2015) Матице српске за целокупно научно дело из области историја српске књижевности, као и признања „Златна српска књижевност“ (2014) које фондација „Александар Арнаутовић“ додељује за изузетан допринос проучавању српске књижевности.
Био је члан Српског књижевног друштва.  Био је почасни члан оснивач Удружења за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат” у којем се налази и породична Збирка породице Тартаља.

Facebooktwitterredditpinterestlinkedinmail

Dejan Simonovic