Саша Радојчић
Школовао се на Филозофском и Филолошком факултету у Београду. Запослен на Педагошком факултету у Сомбору. Пише поезију, огледе и књижевну критику. Члан Управног одбора Српског књижевног друштва.
Објављена дела
- Узалуд снови, 1985. (поезија)
- Камерна музика, 1991. (поезија)
- Америка и друге песме, 1994. (поезија)
- Елегије, ноктурна, етиде, 2001. (поезија)
- Провидни анђели, 2003. (огледи)
- Поезија, време будуће, 2003. (критика)
- Четири годишња доба, 2004. (поезија)
- Ништа и прах. Антрополошки песимизам Стеријиног Даворја, 2006. (књижевна студија)
- Стапање хоризоната. Песништво и интерпретација песништва у филозофској херменеутици, 2010, (књига теорије),
- Разумевање и збивање. Основни чиниоци херменеутичког искуства, 2011. (теорија),
- Cyber zen, 2013. (поезија)
- Увод у филозофију уметности, 2014, (теорија)
- Дуге и кратке песме, 2015. (поезија),
- Реч после, 2015. (огледи)
- Једна песма, 2016. (огледи)
- Слике и реченице, 2017. (огледи),
- Огледало на пијаци Бајлони, 2019, (огледи),
- То мора да сам такође ја, 2020. (поезија),
- Уметност и стварност, 2021. (теорија)
Са немачког језика превео
- Превео је са немачког језика 11 филозофских и теоријских дела Х. Г. Гадамера, В. Дилтаја, Р. Зафранског, Е. Јингера, Х. Кајзелринга, Л. А. Саломе, В. Вајблингера и В. Ајленбергера.
Награде
-
-
- награда Фонда “Бранко Ћопић“ САНУ,
- „Ђура Јакшић“,
- „Венац Лазе Костића“,
- „Ленкин прстен“,
- Змајева наградуа за целокупно песничко дело,
- Дисова награду за целокупно песничко дело,
- Награда „Десанка Максимовић“ за укупан допринос српској поезији,
- „Милан Богдановић“ за књижевну критику
Члан Српског ПЕН центра, Српског књижевног друштва и Друштва књижевника Војводине.
Уредник у Летопису Матице српске. Био уредник и у Златној греди (Нови Сад) и Дометима (Сомбор). Покренуо web магазин за поезију Метафора.
-