Саша Радојчић

Саша Радојчић

Школовао се на Филозофском и Филолошком факултету у Београду. Запослен на Педагошком факултету у Сомбору. Пише поезију, огледе и књижевну критику. Члан Управног одбора Српског књижевног друштва.

Објављена дела

  • Узалуд снови, 1985. (поезија)
  • Камерна музика, 1991. (поезија)
  • Америка и друге песме, 1994. (поезија)
  • Елегије, ноктурна, етиде, 2001. (поезија)
  • Провидни анђели, 2003. (огледи)
  • Поезија, време будуће, 2003. (критика)
  • Четири годишња доба, 2004. (поезија)
  • Ништа и прах. Антрополошки песимизам Стеријиног Даворја, 2006. (књижевна студија)
  • Стапање хоризоната. Песништво и интерпретација песништва у филозофској херменеутици, 2010, (књига теорије),
  • Разумевање и збивање. Основни чиниоци херменеутичког искуства, 2011. (теорија),
  • Cyber zen, 2013. (поезија)
  • Увод у филозофију уметности, 2014, (теорија)
  • Дуге и кратке песме, 2015. (поезија),
  • Реч после, 2015. (огледи)
  • Једна песма, 2016. (огледи)
  • Слике и реченице, 2017. (огледи),
  • Огледало на пијаци Бајлони, 2019, (огледи),
  • То мора да сам такође ја, 2020. (поезија),
  • Уметност и стварност, 2021. (теорија)

Са немачког језика превео

  • Превео је са немачког језика 11 филозофских и теоријских дела Х. Г. Гадамера, В. Дилтаја, Р. Зафранског, Е. Јингера, Х. Кајзелринга, Л. А. Саломе, В. Вајблингера и В. Ајленбергера.

Награде

      • награда Фонда “Бранко Ћопић“ САНУ,
      • „Ђура Јакшић“,
      • „Венац Лазе Костића“,
      • „Ленкин прстен“,
      • Змајева наградуа за целокупно песничко дело,
      • Дисова награду за целокупно песничко дело,
      • Награда „Десанка Максимовић“ за укупан допринос српској поезији,
      • „Милан Богдановић“ за књижевну критику

      Члан Српског ПЕН центра, Српског књижевног друштва и Друштва књижевника Војводине.

      Уредник у Летопису Матице српске. Био уредник и у Златној греди (Нови Сад) и Дометима (Сомбор). Покренуо web магазин за поезију Метафора.