Понедељак, 26. новембар у 20 часова
Српско књижевно друштво, Француска 7, Београд
Представљамо:
Слободан Гавриловић Радомир из Миоковаца, роман
(Свет књиге, 2018)
Учествују:
Петар Арбутина
Горан Бабић
аутор
Уређује и води Дејан Симоновић
О РОМАНУ
Деда је представник усмене културе… мудрац који се сећа. Његово сећање је надахнуто животом, доживљеним, проживљеним и преживљеним искуством. Зато је његова прича искрена, јер није кадар да је прича на други начин: не описује само срећне тренутке, већ и сенке које су их пратиле… Роман је право мајсторство дијалога.
проф. др Ђуро Шушњић
*
Било је потребно одморити усталасану душу након читања романа о деди Радомиру из Миоковаца… Делује ми као вуковски тип речника народне мудрости.
Овај роман је уклесана прича на стећку… Аутентична. Ово је прича о српској души. Роман се лако чита, а просто гута душу читаоца… И показује колико је важна људска реч и исконска из душе вера, а да опет останеш човек, са манама својим. То је прича без лажи и лагања… даје печат аутентичности.
проф. др Мирјана Д. Стефановић
*
Роман Радомир из Миоковаца је књига мудрости, лепоте и доброте.
Милутин Јовичић Лујо
*
Ова књига саткана је од мудрих исказa, не мудрује већ отрежњује, буди и подучава, на ненаметљив начин. Патња, мука доживљена и преживљена, највећи је учитељ. То Радомир и његов унук кроз разговор показују…
Роман је ткање животних обичаја и моралних поука повезаних са религијским јеванђелским откровењима Радомирове непостојане чворновате судбине…
Узбудљив је, сазнајно богат и инспиритиван, убедљив.
Првослав Вучковић, социолог
*
Гавриловићев роман је најлепши споменик деди подигнут у Србији. Нашим дедама који су ратовали за српско и југословенско ослобођење, све од 1912. до 1918. године.
Из ауторове романописачке ковачнице, кондензованим начином писања, изaшao je роман невелики обимом, али је ту смештен читав један век, храбри поглед на Голготу.
др Срећко Ђукић, дипломата
*
Роман о нама. Србима… Писац је народним језиком проговорио о нашој националној узвишености и том породичном проклетству. Проговорио је отворено и искрено… И свако од нас може да препозна себе. Ако је бар мрвицу искрен. И свако од нас је дужан да погледа у своју душу. Ту треба да нађемо самилост. И спасење.
Бранко Драгаш
Слoбoдaн Гaврилoвић, социолог, рoђeн je 1951. гoдинe у Приjeвoру, сeлу у oпштини Чaчaк. Maгистрирao je нa Фaкултeту пoлитичких нaукa у Бeoгрaду.
О животу и делу Живojинa Пaвлoвићa, написао је више студија и приредио пет књига: Живојин Павловић Билaнс сoвjeтскoг тeрмидoрa, Живојин Павловић измeђу дoгмe и критикe, Oдaбрaни нoвинарски члaнци Живojинa Пaвлoвићa, Aрхивскa грaђa o Живojину Пaвлoвићу, Живојин Павловић и Билaнс сoвjeтскoг тeрмидoрa.
Објавио је и четири књиге о јавном и политичком деловању: Србија је жедна демократије – говори у Скупштини, Прилoг oдбрaни дeмoкрaтиje, Сиђи с власти да меримо части, Гласник и култура; као и три стручне књиге: Положај старих лица на Златибору, Млади радници, Еетнографско стваралаштво Љубише Р. Ђенића Рујанског.
Објавио је и романе Џелат и Збег, као и књигу за децу Унук води деду – са уницима Љубомиром и Јевремом.
Члан је Српског књижевног друштва. Живи у Београду.