Соња Атанасијевић СПАВАЈ, ЗВЕРИ МОЈА

Соња Атанасијевић

СПАВАЈ, ЗВЕРИ МОЈА

Издавач: Блум издаваштво, Београд

Четвртак, 19. 05. 2022. у 20 сати

Српско књижевно друштво, Француска 7, Београд

Учествују:

Књижевна критичарка др Наташа Анђелковић, уредник Александар Шурбатовић и ауторка, модератор Дејан Симоновић.

Одломке из романа интерпретира глумица Тара Ђурашиновић.

 

Прича о усамљености и депресији, о вечитој потреби за љубављу у једној дистопијској атмосфери, у којој се рађа све мање деце, читава насеља остају без деце, затварају се школе и вртићи… Радња се одвија у Београду, 2027. године.

Роман је исприповедан у три гласа.

Један глас припада Невени која се враћа у седамдесете године прошлог века, приповедајући о свом детињству, родитељима, пријатељству с Јованом, девојчицом из исте зграде, с којом ће остати блиска 50 година, када Јована умире.

Други глас припада Јовани, и то је глас са оног света.

Трећи приповедач је Посматрач, заправо глас вештачке интелигенције. Он доноси причу о Невениној свакодневици откривајући да је Невена у депресији и да се можда припрема за самоубиство. Одјавила се са друштвених мрежа, не виђа никога, на врата јој долазе само случајни посетиоци – активисти странке „Лудило, брате“ (састављене од депресиваца и шизофреничара), гатаре, кловнови…

Као главни мото овог дела приче, па и романа у целини, провлачи се питање „Ко је крив?“. Дакле, ко је крив када се деси психички лом? Генетика, детињство, родитељи, окружење, систем?

О ауторки

Соња Атанасијевић објавила је девет књига – осам романа и једну збирку прича.

Романи: Они су остали, Црвени круг, Бекство из акваријума, Наранџе за Божану, Ко је убио Алфија, Ваздушни људиВелика лаж, Спавај, звери моја.

Збирка прича: Крилата туга.

Добитница је награде Бранко Ћопић Српске академије наука и уметности, и два пута награде Златни хит либер Редакције за културу РТС-а.

Њени романи били су у ужем избору за бројне значајне награде, два пута за НИН-ову, више пута за награду Женско перо, као и за награде Исидориним стазамаМирослав Дерета и Стеван Сремац.

Проза јој је заступљена у неколико антологија и превођена на француски, енглески, бугарски, румунски и македонски језик.

Живи у Београду.

Dejan Simonovic