Злата Коцић рођена је 1950. у Жељеву , осмогодишњу школу завршила у Сврљигу, гимназију у Књажевцу. Дипломирала на Филолошком факултету у Београду, на групи за руски језик и књижевност. Усавршавала се на студијским боравцима у Русији (у Москви на универзитету „Ломоносов“ и институту „Пушкин“, у Ростову Великом на институту „ К.Д. Ушински“). Од 1975. до 1985. била професор у Другој београдској гимназији. Од 1985. до почетка 2006. радила у редакцији „Нолита“, као лектор-редактор и као уредник. У преосталом, краћем, периоду до пензије била у статусу слободног уметника.

У периодици и књигама, од 1971. до данас, објављује поезију, поетску прозу, драмске поетске текстове, студије о домаћој и иностраној поезији и прози, преводе с руског и на руски језик и приређене изборе поетских текстова.

Песничке књиге

• Клопка за сенку, Просвета, Београд, 1982.
• Оро око гротла, Књижевне новине, Београд, 1990.
• Ребро, Нолит, Београд, 1993.
• Гнездо и купола, Српска књижевна задруга, Београд, 1995.
• Полог, „Просвета“, поетска проза, Београд, 1999.
• Ваздушне фреске, Народна књига, Београд, 1999.
• Лазареве лестве, Гутенбергова галаксија, Београд, 2003.
• Мелод на води, „Завод за уџбенике“, Београд, 2008.
• Лазареве лестве, друго издање „Источник“, с поговором Драгана Стојановића „Лазарет и лазур“, од 119 до 166 стр. 2010.
• Бело пуле, „Повеља“, Краљево, 2014.
• Биберче, „Трећи трг“, Београд, 2014.
• LE PIÉTON AU LARGE, Пешак на пучини, српско-француско издање, избор „Трећи трг“, Београд, 2014.
• СИРИНОВА СКАЛА/ СКАЛА СИРИНА, српско-руско издање, избор, „Меридијани“, Смедерево , 2014.
• Чауира-аура-ура, Часопис „Повеља“, додатак бр. 27, Краљево, 2016.
• Хармон,Градска библиотека „Владислав Петковић Дис, Чачак, 2017.

Књига огледа

• РТАЊСКА СВЕТИЛА, о поезији Миодрага Павловића, „Просвета“, Ниш, 1996.

Преведене књиге поезије, са руског

• Јосиф Бродски УРАНИЈА („Народна књига“ 1990.
• Јосиф Бродски ИЗАБРАНЕ ПЕСМЕ (уз друге преводиоце; приредио Миливоје Јовановић, СКЗ, 1990.
• Марина Цветајева ПЕСМЕ И ПОЕМЕ (Први том изабраних песама; уз друге преводиоце; приредила Милица Николић), СКЗ и „Народна књига“, 1990.
• Марина Цветајева ПРИЧА О СОЊЕЧКИ (стихове превела З.К, прозу Милица Николић), Дневник, Нови Сад, 2006.
• Марина Цветајева ХВАЛА ВРЕМЕНУ (уз друге преводиоце) КОВ, Вршац, 1997.
• Александар Пушкин БОРИС ГОДУНОВ (драма), Атеље 212, 1992.
• Фјодор Тјутчев ПЕСМЕ, „Време књиге“ 1994.
• Велимир Хлебњиков ОБИЈАЊЕ ВАСЕЉЕНЕ, Рад, 1998.
• Јелена Шварц ДЕЛА И ДАНИ ЛАВИНИЈЕ, монахиње из реда обрезања срца ; Друштво Источник, 1994.
• Сергеј Гловјук ПРОМАЈНИ КВАРТОВИ, Арка, Смедерево, 2005.
• Марина Цветајева ИЗАБРАНЕ ПЕСМЕ, „Орфеус“, Нови Сад, 2011.
• Александар Радашкјевич АРИЈА, „Трећи трг“ Београд, 2015.

Преведене књиге прозе, са руског:

• Иван Буњин ТАВНИ ДРВОРЕДИ, Нолит, 1991; Верзал-прес, 2000.
• Михаил Булгаков МАЈСТОР И МАРГАРИТА, Нолит, 1995; 1996; Верзал-прес 1998; 2000; Рад, 2003; Daily Press, 2003. (Подгорица),Новости, 2004; Завод за уџбенике 2011, 2014.
• Валентин Распутин ШТА ДА КАЖЕМ ВРАНИ, Нолит, 1996; Завод за уџбенике, 2006.
• Борис Акуњин ТУРСКИ ГАМБИТ, Информатика, 2004; 2005.
• Петар Шашурин ЗЛАТНО ДЕТИЊСТВО „Светигора“ 2000.
• Константин Ушински ЧЕТИРИ ЖЕЉЕ „Светигора, 2000.
• В. Маљагин ПРВА ИСПОВЕСТ, „Светигора“ 2006.
• Михаил Толстој ЖИВОТ И ЧУДА СВ. НИКОЛЕ, „Светигора“ 2000.
• Макарије Оптински РЕЧНИК СПАСЕЊА (уз друге преводиоце)
• Василије Н. Волгин СРЕБРНЕ БОГОТКАНЕ РЕЧИ, „Дуга“, Ср.Карловци, 2008.

Преведене књиге поезије, на руски:

• Деспот Стефан Лазаревич СЛОВО ЛЮБВИ, Алдемо, Белград, 1997. (библиофилско издање)
• Миодраг Павлович ГЛАЗ НЕ ОТРЫВАЯ ОТ ХРИСТА, Алдемо, Белград, 2000. (библиофиско издање)

Преведена монографија на руски

• И. Слани – Д. Замурович СЕРБИЯ, УЛУПУДС, 2002 (са Славицом Ђукић)

Приређене књиге

• ПОСВЕЋЕЊЕ ПЕСМЕ – избор поезије Миодрага Павловића, Просвета, Ниш, 1996.
• ПОЈТЕ И УТРОЈТЕ – Хиландар и Света Гора у поетским записима од Светог Саве до данас, Светигора, 1998.

Потпунија библиографија песникиње објављена је у зборницима о њеном књижевном раду

• Поезија Злате Коцић, поводом Змајеве награде (Матица српска, Нови Сад, 2006)
• Славко Гордић: Замак душе
• Богдан А. Поповић: Исходи лествичне спознаје
• Милица Николић: Сферни говор цикличних збирки Злате Коцић
• Радивоје Микић: О светлости света и живота
• Марко Паовица: Полифонијски призив избављења
• Вера Хорват: Златовез по рубу плавети
• Оливера Радуловић: Диманичне и звучне песничке слике
• Предраг Тодоровић: Обасјање до дна и успон
• Драган Хамовић: Силазак и узлазак

• Злата Коцић, песникиња поводом награде Жичка хрисовуља, а после симпозијума одржаног тим поводом у Народној библиотеци „Стефан Првовенчани“ („Повеља“, Краљево, 2007).
• Садржај:
• Миодраг Павловић: Верујмо Лествама Злате Коцић
• Милосав Тешић: Духовне лествице Злате Коцић у вертикали између лазарица и двојице Лазара
• Драган Хамовић: У колу живе искони
• Злата Коцић: Преображење и стварање
• Јован Делић: Поезија као чудо преображавања
• Радивоје Микић: Маглене песме
• Бојан Јовановић:Паганско и хришћанско у поезији Злате Коцић
• Саша Радојчић: Стапање хоризоната
• Александар Милановић: Коегзистенција језичких норми у „Пологу“ Злате Коцић
• Славко Стаменић: Певање о двојству
• Милета Аћимовић Ивков: Облик и смисао
• Гордана Ђилас: Селективна библиографија Злате Коцић

За поезију, за поетско-драмске текстове, за преводе са руског добила следеће награде

• „ЗМАЈЕВУ НАГРАДУ“
• „ЖИЧКУ ХРИСОВУЉУ“
• „ДИСОВУ НАГРАДУ
• „ДРАИНЧЕВУ НАГРАДУ“
• „ЈЕФИМИЈИН ВЕЗ“
• „RAMONDA SERBICA“
• „ЗЛАТНИ КРСТ КНЕЗА ЛАЗАРА“
• „ЗАПЛАЊСКИ ОРФЕЈ“
• „ГОРДАНА ТОДОРОВИЋ“(за поезију)
• „ЂУРА ДАНИЧИЋ“
• „НОЛИТОВУ НАГРАДУ“
• „ЈОВАН МАКСИМОВИЋ“ (за препеве и преводе)
• „ФЕДОР“ (за поетско-драмски текст)

Као песник и преводилац заступљена у домаћим и страним зборницима и антологијама. Песме су јој превођене на руски, енглески, француски, бугарски, кинески, јерменски, немачки, румунски, пољски језик. У целини, преведено на енглески (преводилац Мина Шиндик) и француски (преводилац Јагода Поповић), коауторско радиофонско дело Проклетије. Ово дело освојило је прву награду ФЕДОР на Фестивалу југословенске документарне радиофоније, 1992 (бронзана статуета, рад вајара Колета Јанковића). Радио-Београд је учествовао с њим на међународном конкурсу у Јапану (Morishige award International Audio Drama Contest, Tokyo, 1993), изведеним на енглеском језику.

Наступала на нашим најзначајнијим књижевним манифестацијама, имала низ својих књижевних вечери, о чему је увек обавештавала штампа.

Представљала нашу земљу на више међународних песничких манифестација и симпозијума, нпр

• ДРЖАВНИ ПУШКИНСКИ ПРАЗНИК ПОЕЗИЈЕ – Москва – Псков – Михајловско (1985) Наступала на централној манифестацији у Михајловском, уз песнике свих континената; као и у градској библиотеци у Пскову, с песмама које су на руски превели Јуна Мориц, Владимир Турбин, Константин Скворцов.
• СИМПОЗИЈУМ О ВЕЛИМИРУ ХЛЕБЊИКОВУ – Хелсинки – Јуваскила (1985). Наступала са студијом о Хлебњикову, Кожа пространства и тайные глыбы языка – касније, на српском, објављеном у Хлебњиковљевој књизи Обијање васељене као поговор – „Кожа простора или тајне громаде језика“ (Рад, 1998).
• ВРЕМЕ И МЕСТО – Минск (1994) – У Народној библиотеци Белорусије имала своје књижевно вече, читала песме преведене на руски и препеве, двојезично. Представио је Иван Чарота.
• ВРЕМЕ И МЕСТО – Минск (1996) – На симпозијуму с темом „Поэтическое богословие и духовный стих“ наступила са студијом Свете тихий, повезујући библијске стихове са поетским наслеђем од Ломоносова и Његоша, преко Тјутчева, до Миодрага Павловића; касније, на српском, објављеном у књизи Његош, наш савременик (Никшић, 2002).
• ДАНИ СЛОВЕНСКЕ ПИСМЕНОСТИ И КУЛТУРЕ – Москва – Коломна, 2007. Москва – Саратов, 2009. Читала своје песме, објављене у антологији Српска поезија, из серије „ИЗ ВЕКА В ВЕК“ (Москва, Пранат, 2003).
• СНОВИ О ГРУЗИЈИ – V Међународни руско-грузијски фестивал поезије, Тбилиси – Батуми, 2011.
• НА САВ ГЛАС – VI Међународни руско-грузијски фестивал поезије, Тбилиси – Батуми, 2013.
• ЖИВИ ГЛАСОВИ МЕДИТЕРАНА – Париз – Сет, 2014, Тунис – Сиди Бу Саид, 2015.