Биљана Дојчиновић

фото: Драган Митић

Биљана Дојчиновић је рођена 1963. у  Београду, где је завршила сво своје школовање. Од 1988. до 2003. радила је као новинар-преводилац у Танјугу. Од 2003. године предаје  на Филолошком факултету Универзитета у Београду, на Катедри за општу књижевност и теорију књижевности. Објавила је више научних књига међу којима су Гинокритика: род и књижевност коју су писале жене (1993),  Картограф модерног света: романи Џона Апдајка (2007), Сусрети у тами: увод у читање Вирџиније Вулф (2011), Право Сунца: другачији модернизми (2016).  Једна је од оснивачица Центра за женске студије у Београду и женске групе АЖИН. Водила је пројекат Књиженство, теорија и историја женске књижевности на српском језику до 1915. године и основала истоимену дигиталну базу података о српским књижевницама и научни часопис Књиженство (2011) које и даље уређује  (www.knjizenstvo.rs). Уредила је за штампу више рукописа Јелене Ј. Димитријевић.  Чланица је управе The John Updike Society и редакције часописа The John Updike Review.

Написала је три радио драме које су изведене на Радио-Београду, у емисији Звездани часови: „Дрво које говори – Апдајк на Балкану“ (2015); „Чашица горке ракије – успомене Делфе Иванић“ (2016) и „Анђелија Лазаревић – човек с бременом“ (2017).        Објавила је две песничке књиге, обе у Повељи: Седмо небо (2020) и  Кнедле за супу (2025).  Песме су јој превођене на бугарски и енглески језик.