Бранислава Јевтовић

Бранислава Јевтовић

Рођена је 1957. у Суботици. Основну школу похађала је у Војводини, у Бајши крај Бачке Тополе, а гимназију (Прву београдску гимназију) и факултет (Филолошки факултет, одсек Опште књижевности и теорије књижевности) у Београду.

Шест-седам година писала је књижевне (и ликовне) критичке есеје и објављивала их по књижевној периодици, потом се окренула чистој есејистици и, последњих година, прози и поезији. Живи у Београду.

Објавила је следеће књиге:

  • Јанусов расадник, збирку изабраних критичких есеја о делима појединих књижевника („Независна издања Слободана Машића“, Београд, 1990)
  • Дедал међу стварима, књигу есеја и малих прича о сликарству Велизара Крстића („Заједница књижевника Панчева“, Панчево, 1996)
  • Енергију слике, књигу есеја и малих прича о сликарству Милоша Шобајића („КОНРАС“, Београд, 2001)
  • Екоову укрштеницу, књигу-дијалог са идејном мрежом романа Фукоово клатно Умберта Ека („Балканска гноза“, Београд, 2003)
  • У гротескном позоришту Богдана Кршића, књигу есеја и малих прича о графикама-цртежима-теракоти Богдана Кршића („Војноиздавачки завод“, Београд, 2004)
  • Пантомимику апсурдне слике, књигу есеја, драма и прича о сликарству Александра Луковића-Лукијана („КОНРАС“, Београд, 2007)
  • Ликовне шаренице, књигу есеја и малих прича (у коауторству са Вером Станисављевић) о сликарству Петра Станисављевића-Пјера (Самиздат, Београд, 2009)
  • Приче са штафелаја, књигу малих, клин-прича о сликама/скулптурама шесторо српских уметника кичице („Књижевно друштво Свети Сава“, Београд, 2013)
  • Христинин свитак, космичку/црквену драму („Књижевно друштво Свети Сава“, Београд, 2014)
  • Мартин, стишњени, псеудо-апсурдну љубавну поему („Књижевно друштво Свети Сава“, 2014)

Награде

  • Добитница је награде Академије Иво Андрић за космичку/црквену драму Христинин свитак.

У својству „уредника по позиву“ или лектора сарађивала је са издавачким кућама: „Независна издања Слободана Машића“, „Светосавска књижевна заједница“ (касније „Ихтис бук“), „Моно и Мањана“, „КОНРАС“, „Балканска гноза“…; као и са приватним лицима… Сарађивала је са: Институтом за српски језик, Одељењем за ликовну и примењену уметност (у оквирима САНУ) на пројекту Речника уметности, као и са оцем Жарком Гавриловићем на пројекту Енциклопедије Православља