„Галицијске приче“, Анджеј Стасјук, 2015.

Анджеј Стасјук: Галицијске приче, превела с пољског Бисерка Рајчић. – Смедерево: Хеликс, 2015. – 119 стр.

Књига садржи 15 прича савременог пољског песника, приповедача и романсијера Анджеја Стасјука (1960, Варшава, објавио 24 књиге, награђиван у Пољској, превођен на стране језике). Место радње свих прича је планинско село Жлобиско, нека врста Стасјуковог личног Маконда. Већина прича носи назив према именима и надимцима сељана о којима писац пише. У кратким цртама са великим упливом поетског аутор нам слика њихове карактере и нарави, животне преокупације, машту о лепшем свету и стварност у којој живе немоћни да је промене на боље. Село је на крајњем југоистоку Пољске, на граници са Словачком и Украјином, заборављено од свих, понајвише од државе. Време је посткомунистичко и државних пољопривредних добара нема, житељи се довијају да преживе, њиховој деци пут према средњим школама и факултетима је затворен. Стасјуков стил је максимално сажет и прецизан, или како у поговору каже наш преводилац: „Преко фрагментаризације, лабаве композиције, уметања метатекста створио је изузетну синтезу фабуларне, поетске и дискурзивне прозе која се сјајно уклапа у најзахтевније стандарде светске књижевности.“ Читајући Стасјукове приче не можемо се отети успоредби са најбољим светским приповедачима, како из традиције тако и савременим.