Елена Феранте: Моја генијална пријатељица, превела са италијанског Мирјана Огњановић. – Београд: Booka, 2016. – 331 стр.
Роман представља први део тзв. напуљске тетралогије италијанске списатељице Елене Феранте (1943, Напуљ), на изворнику објављен 2011, да би годину дана касније био објављен други део, 2013. трећи и завршни 2014. Ово је истовремено роман река и образовни роман. Друга одредница поготово важи за причу која се одвија на страницама Моје генијалне пријатељице. Кроз нарацију најпре девојчице, потом девојке Елене Греко пратимо психолошку и социјално-друштвену причу неколико сиромашних породица (обућари, школски послужитељ, месари, столари, железничари, продавци воћа, посластичари) из напуљског предграђа друге половине педесетих година 20. века. Акценат је на одрастању и школовању прве генерације деце рођене током Другог светског рата и непосредно после њега. Њихови родитељи су пак, генерација одрасла у периоду између два светска рата, која детињство проводи и стиче зрелост у фашистичкој Италији, и у рату. Мора сиромаштва и жеље да се избави из њега дата је прецизном реалистичком нарацијом. На подлози генерацијског сукоба између родитеља и деце, интимних стремљења младих јунака, дискретно се назире прича о италијанском привредном опоравку путем малих породичних предузећа. Пријатељство између две девојчице, Елене (нараторка) и Лили (интелигентна, страсна, жестоке нарави, услед сиромаштва родитеља завршава само четири разреда основне школе) осовина је фабуле са пуно епизодних ликова што све заједно твори монументалну фреску напуљског/италијанског друштва почетком седме деценије прошлог века. Надамо се да ћемо ускоро добити и наставке овог ремек дела савремене европске прозе.
Славко Лебедински