ЈУРИЈ ЛОТМАН
БЕСЕДЕ О РУСКОЈ КУЛТУРИ
Понедељак, 13. новембар у 20 часова
Српско књижевно друштво, Француска 7, Београд
Разговори с разлогом:
Јуриј Лотман
„Беседе о руској култури:
Свакодневица и традиције руског племства (XVIII век – почетак XIX века)“
(Академска књига, Нови Сад, 2017)
Превео с руског Зорислав Паунковић
Учествују:
Владимир Коларић
Зорислав Паунковић
Уређује и води Дејан Симоновић
Подробније
ПЕКИЋ КАО ДРАМСКИ ПИСАЦ
Понедељак, 6. новембар у 20 часова
Српско књижевно друштво, Француска 7, Београд
Годишњице: Борислав Пекић (1930–1992)
Пекић као драмски писац
Учествују:
Весна Црепуљаревић
Јелена Ковачевић
Дуња Бојчић
Марија Благојевић
Лазар Бојичић
Уређује и води Дејан Симоновић
Подробније
ДИС У ПРЕВОДУ
Понедељак, 30. октобар у 20 часова
Српско књижевно друштво, Француска 7, Београд
Годишњице: Владислав Петковић Дис (1880-1917)
Дис у преводу
Учествују:
Кајоко Јамасаки
Борис Лазић
Коља Мићевић
Уређује и води: Дејан Симоновић
Среда 18. октобар у 20 часова
Српско књижевно друштво, Француска 7, Београд
Aнтологија женске приповетке:
„Врт тајни“(први део)
„Врт наде“(други део)
Приредила Славица Гароња
Учествују:
Слађана Илић
Мирјана Митровић
Лаура Барна
Славица Гароња
Води: Живко Николић
ВРТ ТАЈНИ:
АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ЖЕНСКЕ ПРИПОВЕТКЕ ДО 1950.
(Вукотић медиа, 2016)
„Један век српске женске приповетке – колико обухвата ова Антологија – временски је распон у коме су први пут и комплексно сагледане књижевнице које су стварале приповедну прозу од 1854. до половине 20. века. Заступљена су следећа имена: Милица Стојадиновић Српкиња, Милка Гргурова, Драга Гавриловић, Лепосава Мијушковић, Јелена Димитријевић, Анђелија Лазаревић, Даница Марковић, Исидора Секулић, Смиља Ђаковић, Милица Јанковић, Мара Ђорђевић Малагурска, Јела Спиридоновић-Савић, Фрида Филиповић, Јелена Билбија и Милка Жицина. Одабране приповетке, њих укупно 35, сведоче о тематско-мотивској разноврсности, разуђености и провокативности, које обухватају све значајне стилске епохе и правце, различитих језичких дискурса и региона, простор и време од дубље фолклорне прошлости преко паланачке и београдске средине, од прича из Великог рата, до социјалне и модерне урбане тематике, љубави и еротике. То је раскошна лепеза једног дугог времена сазревања, углавно до сада неишчитане женске приче – респектабилних домета за неку будућу историју српске књижевности.
ВРТ НАДЕ:
АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ЖЕНСКЕ ПРИПОВЕТКЕ
ОД 1950. ДО ДАНАС (Вукотић медиа, 2017)
Замишљена као наставак антологије ВРТ ТАЈНИ, ова књига је, у једном срећном тренутку добила свој наслов захваљујући синтагми из једног интервјуа Светлане Велмар-Јанковић, која је свој доживљај младости након Другог светског рата назвала „добом наде“. Основну савремене женске приповетке у другој половини 20. века чини дубоко урбани доживљај живота савремене жене. Хронотоп прича наших књижевних савременица увелико је проширен. У одабраним приповеткама 20 књижевница (Светлана Велмар-Јанковић, Гроздана Олујић, Јара Рибникар, Вида Огњеновић, Милица Мићић Димовска, Љиљана Ђурђић, Боба Благојевић, Ана Шомло, Радмила Гикић Петровић, Мирјана Павловић, Љубица Арсић, Гордана Ћирјанић, Мирјана Митровић, Јелена Ленголд, Љиљана Дугалић, Стана Динић Скочајић, Весна Капор, Лаура Барна, Душица Милановић и Слађана Илић, широк тематски распон женске приче који иде од рефлекса историје (од светског рата до НАТО-бомбардовања), али и дубље метафизичке прошлости Балкана (римско царство, средњи век), до савремених урбаних, мушко-женских односа, женске самосвести као својеврсне побуне, са значајним искорацима и увидима у живот савременог човека и наше, све више дехуманизоване и обесмишљене цивилизације.
ГОДИШЊИЦЕ:
ФИЛИП ВИШЊИЋ, 250 ГОДИНА ОД РОЂЕЊА
Понедељак, 16. октобар у 20 часова
Српско књижевно друштво, Француска 7, Београд
Годишњице: Филип Вишњић, 250 година од рођења
Учествују:
Љиљана Пешикан Љуштановић
Бошко Сувајџић
Уређује и води Дејан Симоновић
Подробније
Понедељак, 9. октобар у 20 часова
Српско књижевно друштво,
Француска 7, Београд
Књижевни животи Милоша Црњанског:
Црњански по повратку из емиграције
Учествују:
Весна Перић
Предраг Петровић
Емилија Церовић
Чућемо и Црњанског како чита одломке из Романа о Лондону. Подробније
Ч
етвртак, 5. октобар у 20 часова
Српско књижевно друштво, Француска 7, Београд
Разговори с разлогом: Небојша Ћосић
„Изабране приче – Први део“
„Фантастична путовања – Изабране приче други део“
Учествују:
Стојан Ђорђић
Добривоје Станојевић
Води Живко Николић Подробније
Уторак, 3. октобар у 12 часова
Српско књижевно друштво, Француска 7, Београд
Разговори с разлогом:
Бојан Јовановић „Спасоносне невоље“, књига песама
(Бранко Кукић, Градац К, Чачак, 2017)
Учествују:
Јован Пејчић
Слађана Илић
Добривоје Станојевић
Уређује и води Дејан Симоновић Подробније
фото: породична архива
СЕЋАЊЕ: ДУШАН ПУВАЧИЋ (1936–2017)
Понедељак, 2. октобар у 19 часова
Српско књижевно друштво, Француска 7, Београд
Сећање: Душан Пувачић (1936–2017)
Учествују:
Предраг Протић
Богдан А. Поповић
Гојко Ђого Подробније
РАЗГОВОРИ С РАЗЛОГОМ
АЛЕКСАНДАР БАЉАК „ЗИДОВИ НА ХОРИЗОНТУ“
Понедељак, 11. септембар у 20 часова
Српско књижевно друштво, Француска 7, Београд
Разговори с разлогом:
Александар Баљак „Зидови на хоризонту“, књига афоризама
(Архипелаг, Београд, 2016)
Учествују:
Гојко Божовић
Александар Баљак
Уређује и води Дејан Симоновић
Афоризам од речи тражи максимум,
а од афористичара и више од тога.
Александар Баљак
Нова књига афоризама Александра Баљка, једног од најзначајнијих српских, и не само српских афористичара, садржи преко 2.700 афоризама на политичке, друштвене, историјске, менталитетске, културне и егзистенцијалне теме.
Бритки и духовити, Баљкови афоризми нас суочавају са парадоксима и болним местима наших живота.
Доласком „демократије” многи критичари и теоретичари прорицали су смрт сатири, па самим тим и афоризму, али било је и мудрих, темељних и луцидних тумача који су говорили управо супротно. Овај минијатурни књижевни род највише погодује модерном добу, које тражи брзину и економичност. Афоризам и електронска комуникација се јако добро слажу, што је још један доказ његове моћи и виталности.
Александар Баљак
Александар Баљак (Црвенка, 1954), афористичар и антологичар.
Књиге афоризама: Убедили сте бога у мени (1982), У границама демократије (1988), Крвави провод (1995), Сумњиво окупљање речи (2000), Рат је први почео (2007).
Књиге изабраних афоризама: Афоризми (2007), Изабрани афоризми (2007; на македонском), Демократијада (2008).
Антологије: Историја афокалипсе (1987), W krzywym zwierciadle: antologia serbskich aforymów (2009; на пољском), Antologija srbskih aforizmov (2011; на словеначком).
Добитник је Признања за врхунски допринос националној култури које додељује Министарство културе Републике Србије (2011).
Књижевне награде: „Радоје Домановић“, „Милош Црњански“, „Бранко Ћопић“, „Јован Хаџи Костић“, „Драгиша Кашиковић“, „Равногорска награда“, „Вук Глигоријевић“ и „Смели цвет“.
Међународне књижевне награде: Награда „Торино у синтези“ за животно дело (Торино, 2016); Награда „Наџи Наман“ за укупно стваралаштво (Џуније, Либан, 2011); Награда „Типар“ за сатиричара године (Пљевља, 2009).
Превођен је на више страних језика (пољски, немачки, енглески, француски, шпански, италијански, руски, арапски, чешки, словачки, бугарски, румунски, дански, баскијски, белоруски, мађарски, македонски и словеначки).
Заступљен је у бројним домаћим и страним антологијама сатире.
Живи и ради у Београду.