ГОРАН БАБИЋ
(Вис, 1944− Београд, 2026)
Преминуо је Горан Бабић, члан Српског књижевног друштва. Био је југословенски, српски и хрватски песник, писац, есејиста, антологичар, драматург, сценариста, публициста, новинар и концептуални уметник. Објавио је преко осамдесет књига разних жанрова.
Рођен је на острву Вису 18. октобра 1944. у партизанској болници, из брака Мата, по националности Хрвата, пореклом из Опузена, и Ливије, Београђанке јеврејског порекла, обоје студенти Београдског универзитета који су се почетком Другог светског рата придружили партизанским јединицама на територији Далмације.
После рата школовао се у Метковићу, Мостару, у којем је одрастао, Ријеци и Загребу где је, као некадашњи шездесетосмаш, уписао студије економије и дипломирао.
Умро је 26. априла у Београду у који се из Загреба, због политичких прилика и прогона, 1990. преселио с породицом.
Радио је за телевизију, радио, новине и филм. Режирао је документарне филмове и ТВ емисије, а по његовим текстовима су други режисери снимали ТВ драме и серије, позоришне представе, цртане филмове (Рибље око) или снимали грамофонске плоче (Арсен Дедић, Корнелије Ковач).
Био је уредник загребачког Ока (1973−1991), једног од најутицајнијих двонедељника за културу, не само у СР Хрватској, који је окупљао писце и интелектуалце из целе Југославије.
У периоду од 1981. до 1985. био је задужен за културу у Председништву Социјалистичког савеза Републике Хрватске.
Свој последњи текст објављен у Хрватској написао је када је на зиду у кварту Дубрава видео графит: Забрањено за Србе, псе и Цигане. Свој текст завршио је реченицом: Тражите ме међу Србима, псима и Циганима.
Поезија му је уврштена у антологије југословенске, српске и хрватске поезије.
Из два брака има три кћери.
Славко Лебедински