Преминуо књижевник и академик Миро Вуксановић

Dejan Simonovic

Шестог фебруара 2026. године, у Новом Саду, у 82. години, преминуо је књижевник и академик Миро Вуксановић (Крња Јела, 4. маја 1944).

Био је члан Српског књижевног друштва. На предлог Одељења језика и књижевности изабран је за дописног члана Српске академије наука и уметности (САНУ) 5. новембра 2009. За редовног члана САНУ изабран је 5. новембра 2015.

Објавио је књиге: 

  • Клетва Пека Перкова, роман, 1977;
  • Горске очи, приповетке, 1982;
  • Немушти језик, записи о змијама, 1984;
  • Вучји трагови, записи о вуковима, 1987;
  • Градишта, роман, 1989;
  • Тамоони, поеме и коментари, 1992;
  • Морачник, поеме, 1994;
  • Далеко било, мозаички роман у 446 урокљивих слика, 1995;
  • Семољ гора, азбучни роман у 878 прича о ријечима, 2000;
  • Точило, каме(р)ни роман у 33 реченице, 2001;
  • Кућни круг, роман у концентричном сну, 2003;
  • Семољземља, азбучни роман о 909 планинских назива, 2005;
  • Повратак у Раванград, биографске приповести с прологом и писмом својих ликова, 2007, допуњено издање 2016;
  • Отвсјуду, четири различите приповетке с истим намерама, 2008;
  • Семољ људи, азбучни роман у 919 прича о надимцима, 2008;
  • Читање таванице, приповедака 20, 2010;
  • Клесан камен, огледи и записи, 2011;
  • Одабрани романи Мира Вуксановића, I-III, 2011;
  • Бихпоље, поратна путописна приповест с прологом Владимира Ћоровића и молитвом Иве Андрића, 2013;
  • Змея и волк, двојезично издање на српском и руском језику, 2013;
  • Даноноћник, записи, коментари, изреке, мале приче, песме у прози, есејчићи, сећања и разни осврти, 2014;
  • Силазак у реч, О (српском) језику и (својој) поетици, 2015;
  • Изабрана делау пет књига (2017, 2018); Насамо с Миланом Коњовићем разговори, ликови, осврти, 2018;
  • Даноноћник: записи, коментари, изреке, мале приче, песме у прози, есејчићи, сећања и разни осврти, књига 2 (2019);
  • Разговор с Немањом: биографска и аутопоетичка сабирања (2020);
  • Бројчаник: путoписни дневници (2021);
  • Никад доста живота: даноноћни записи (2022);
  • Клесан камен: беседе, огледи, есеји, портрети у књига 8 (2023);
  • Из дана у дан: дневнички откуцаји од 9. јануара 2000. у 15:20 до 31. децембра 2003. године у 23:10 у 9 књига.

Награде и признања

  • Награда Политике за причу (1975);
  • Награда Мирослављево јеванђеље за најбољу прозну књигу у Југославији за период 1997-2000;
  • Награда за уметност Вукове задужбине (2000);
  • Просветина награда за прозу (2000);
  • Борбина награда за књигу године (2001);
  • Награда за књигу године Друштва књижевника Војводине (2002);
  • Награда Светозар Ћоровић за прозу (2002);
  • Награда Лаза Костић за приповедну прозу (2005);
  • НИН-ова награда критике за најбољи роман на српском језику у (2005);
  • Награда Меша Селимовић за најбољу књигу на српском језику у (2005);
  • Златни хит либер (2006);
  • Вукова награда (2004);
  • републичке награде за допринос библиотекарству: Милорад Панић Суреп (1996), Запис (2007), Ђура Даничић (2009), Стојан Новаковић (2012) и Јанко Шафарик (2014).

Добитник је Специјалног признања Сајма књига у Београду (2018).

Приредио је књиге Лаза Костић у Сомбору (1980), Раванград Вељка Петровића (1984), књигу разговора Ликови Милана Коњовића (1991), Летопис Стевана Раичковића (2007), антологијско научно издање Петар II Петровић Његош (2010), Српски рјечник или азбучни роман, књижевни примери из оба издања (1818, 1852), Вука Караџића (2012), антологију Милован Ђилас (2013), антологију Његош, два века, 2013; Његош довијек, 2016; Дигитализовани Његош, прва издања Његошевих дела (уникатно издање у 11 књига на 1508 страна), 2013, антологију Миодраг Булатовић (2016); Вечити календар матерњег језика Иве Андрића (2018), антологију Његошевих стихова Горска луча (2018), зборник радова о Његошу, Андрићу, Црњанском, српској књижевности данас и друга издања.

У Едицији Одговори Милош Јевтић је објавио књигу Каже Миро Вуксановић (Београд, 2000) и књигу Семољ Мира Вуксановића (Београд, 2011). Милош Јевтић и Радован Поповић приредили су Књигу о „Семољ гори” Мира Вуксановића (Београд, 2002). Проф. др Драган Копривица аутор је књиге Приватни симпозијум о „Семољ гори” (Нови Сад, 2004), књиге о роману Семољ земља Слушање планине (Нови Сад, 2008) и књиге о роману Семољ људи Семољски рефрени (2016). На манифестацији Пјесничка ријеч на извору Пиве приређен је 2001. симпозијум о роману Семољ гора. Објављен је зборник радова с Округлог стола у Билећи Књижевно дело Мира Вуксановића (Нови Сад, 2016), зборник са десетих Вељкових дана (Сомбор, 2017) и зборник Савремена српска проза (Трстеник, 2018).

Био је покретач и главни уредник Антологијске едиције Десет векова српске књижевности Издавачког центра Матице српске (2010-2019 објављено 100 књига). Иницијатор и председник Уређивачког одбора Критичког издања дела Иве Андрића (2017. и 2018. изашло десет томова).

Дужност председника Управног одбора Андрићеве задужбине обављао је од 2016. до 2025. године. Био је покретач и председник Уређивачког одбора „Критичког издања дела Иве Андрића“ (од 2016), главни уредник „Библиографије Иве Андрића“ (2011–2021) и часописа „Свеске Задужбине Иве Андрића“ (2019–2025).

Такође, био је члан Управног одбора Задужбине Милоша Црњанског (2007–2012), потпредседник Вукове задужбине и члан Националног савета за културу (од 2011, председник 2014 – 2015).

АУТОБИОГРАФИЈА (видео)

 

Dejan Simonovic

More Posts