Књижевно стваралаштво Борислава Радовића

radovicborislav02Разговори с разлогом:
КЊИЖЕВНО СТВАРАЛАШТВО БОРИСЛАВА РАДОВИЋА

Петак, 2. јун у 20 часова
Српско књижевно друштво, Француска 7, Београд
Развори с разлогом:
Књижевно стваралаштво Борислава Радовића

Учествују:
Драган Стојановић
Александар Јовановић
Мина М. Ђурић
Марко Аврамовић

Уређује и води Дејан Симоновић

„Нема битног певања које не силази до свога порекла, а Бориславу Радовићу, по томе колико је обузет песничким питањима и по начину на који се њима бави, припада посебно место. Он је један од изузетних носилаца модерног израза у нас, стваралац који нам помаже да потпуније разумевамо замршену природу песничког ткања. Борислав Радовић јесте, данас, висока мера српске поезије.“ (Александар Јовановић)

„Када је о поетским понирањима Борислава Радовића реч, може се рећи да у овоме песнику упореду опстојавају и делају језички аскета и језички сладострасник.“ (Драган Хамовић)

О живом интересовању за књижевно стваралаштво Борислава Радовића сведоче и недавни догађаји и издања као што су:
Изабрана дела Борислава Радовића у две књиге: 1. Песме и Неке ствари; 2. Понешто о песницима и о поезији (уредио Милутин Петровић, Чигоја штампа, 2016),
Писмо о поезији: о пет песама Борислава Радовића Драгана Стојановића (Танеси, 2016),
Четрдесет две изабране песме Борислава Радовића (Танеси, 2016),
– научни скуп О поезији и поетици Борислава Радовића (Институт за књижевност и уметност и Библиотека града Београда, 2015, уредник Драган Хамовић),
– зборник радова О поезији и поетици Борислава Радовића (Институт за књижевност и уметност и Библиотека града Београда, 2017, уредник Драган Хамовић).

Борислав Радовић је један од најзначајнијих савремених српских песника, врстан преводилац, истанчани есејиста.
Рођен је 1935. у Београду. Завршио је студије Опште књижевности и теорије књижевности. Већи део радног века провео је као уредник у издавачкој делатности.

Објављена дела

Књиге песама: Поетичности (1956), Остале поетичности (1969), Маина (1964), Братство по несаници (1960), Описи, гесла (1970), Изабране песме (1979), Песме 1971 – 1982 (1983), Изабране песме 1954 – 1984 (1985), Тридесет изабраних песама (1985), Песме 1971 – 1991 (1991), Песме (1994),
Песме (2000), Четрдесет две изабране песме (2007, 2016),

Есеји: Рвање с анђелом и други записи (1996), О песницима и о поезији (2001), Неке ствари (2001), Читајући Вергилија (2004), Још о песницима и о поезији (2007), Понешто о песницима и о поезији (2011).

Објављена су му Изабрана дела у две књиге (2016).

Превео је с француског Мореказе Сен-Џона Перса (1963, нови превод 2003), један избор песама Пола Елијара (1971) и Париски сплин Шарла Бодлера (1975), као и једну књигу прозе, Балзаковог Луја Ламбера (1999).

Награде и признања: 1957. Бранкова награда (за Поетичности), 1963. Октобарска награда (за превод Мореказа), 1967. Нолитова награда и Змајева награда (за Братство по несаници), 1983. Награда Бранко Миљковић (за Песме 1971 – 1972), 1984. Награда Жељезаре Сисак, 1985. Награда Дисовог пролећа, 1994. Круна деспота Стефана Лазаревића, 1995. Награда Васко Попа, 1996. Награда Ramonda Serbica, 1998. Белодворска розета, 1999. Награда Милош Н. Ђурић, 2001. Награда Десанка Максимовић, 2002. Жичка хрисовуља, 2002. Награда Ђорђе Јовановић (за О песницима и о поезији).

Dejan Simonovic