Песник Томислав Маринковић је рођен 1949. године у Липолисту код Шапца. Преминуо је 2025. године,
Био је члан Српског књижевног друштва.
Објавио је књиге песама:
Двојник (1983),
Извесно време (1985),
Стихови (1991),
Сумња у огледало (1996),
Школа трајања (2003),
Свет на кожи (2007),
Обичан живот (2011),
Путовања кроз близине (изабране песме, 2013),
Невидљива места (2015),
Издвојене тишине (изабране песме, 2016),
Вечито сада (2018),
Изабране песме (изабране песме, 2019),
Дуге сенке иза тренутака (изабране песме, 2021),
Шта о нама мисле анђели (2024).
За књигу Школа трајања добио је награду „Бранко Миљковић“ и Награду за најбољу књигу на Сајму књига у Шапцу.
Награде „Васко Попа“ и „Мирослав Антић“ добио је за књигу Обичан живот.
Добитник је награде „Заплањски Орфеј“, за песму „Бројеви“.
Добитник јњ „Змајеве награде“, „Драинчеве награде“ и награде „Стеван Раичковић“ за књигу песама Шта о нама мисле анђели (2024)
За укупно песничко дело награђен је „Дисовом наградом“ (2016) и Наградом „Десанка Максимовић (2020)”.
Поводом Награде „Десанка Максимовић”, одржан је научни скуп о поезији Томислава Маринковића, а зборник са скупа, објављен је у издању Задужбине „Десанка Макисмовић” и Народне библиотеке Србије 2022. године.
У едицији „Види чуда“, часописа „Повеља“, објавио је књигу сећања на детињство Путовање у ораховој љусци (2017).
Поезија му је превођена на енглески, руски, шпански, португалски, јапански, словеначки и македонски језик.