Роберт Ходел: Рањав и жељан

Роберт Ходел
Рањав и жељан
Борисав Станковић – живот и дело
Превела Мина Ђурић, Лагуна 2024.

Четвртак, 5. децембар 2024. у 19
Српско књижевно друштво, Француска 7

Говоре:
Душан Иванић
Бојан Чолак
Бојан Ђорђевић
Милета Аћимовић Ивков
Аутор

Води: Дејан Симоновић

Станковић данас припада пантеону српске (као и некадашње југословенске) књижевности и његове приче и данас дубоко плене читаоце, омогућавајући да се љубав, саосећање и чежња непосредно пренесу. Изгледа да за сликање и доживљавање промена у људској души ни временски распон од читавог века није препрека. Иза ове изразито емотивне прозе стоји личност која се једва обазирала на конвенције – књижевне, језичке или културне – песничка душа која је сопствену поетску нит и проживела и пропатила. А да је овај самовољан, аутохтони аутор писао на француском, енглеском или немачком језику, данас би се сматрао једним од најзначајнијих представника европског модернизма.

Ова студија је први пут објављена у краћој верзији на немачком језику у књизи: Bora Stanković, Erzählungen vom Balkan. Erzählungen – Leben, ausgewählt, eingeleitet und aus dem Serbischen übersetzt von Robert Hodel [Bora Stanković, Pripovetke sa Balkana. Pripovetke – život, izbor, predgovor i prevod sa srpskog Robert Hodel], Leipzig: Leipziger Literaturverlag, 2023.
(Роберт Ходел, из предговора српском издању)

О аутору
Роберт Ходел (Бутисхолц, Швајцарска, 1959), немачки слависта, компаратиста и преводилац.
Студирао је славистику, филозофију и етнологију у Берну, Санкт Петербургу, Новом Саду и Прагу.
Докторирао је тезом о сказу код Николаја Љескова и Драгослава Михаиловића а хабилитирао на прози Андреја Платонова.
Преводио је дела Момчила Настасијевића, Драгослава Михаиловића, Борисава Станковића и више савремених српских песника на немачки језик. Објавио је низ научних радова, монографија, приказа, антологија и компаратистичких прилога о српским и руским писцима.
Од 1997. професор је на Институту за славистику Универзитета у Хамбургу.
Члан је Научног друштва „Лајбниц“ из Берлина, инострани члан Српске академије наука и уметности и почасни члан Српског књижевног друштва. Сарадник је више међународних славистичких часописа, међу којима су и Летопис Матице српскеЗборник Матице српске за књижевност и језикНови израз и Русскаја литература.

Добитник је Златне медаље за заслуге Републике Србије 2021. године.

Dejan Simonovic