МЕЂУНАРОДНА КЊИЖЕВНА КОЛОНИЈА СРПСКО КЊИЖЕВНО ДРУШТВО – КРУПАРА
Време: 27–30. новембар 2025. године
Место: комплекс Крупара, Бачко Душаново
Учесници овогодишње Међународне књижевне колоније СКД–Крупара су Агњешка Жуховска-Арент (Agnieszka Żuchowska-Arendt), Пољска; Рафаел Бодримон (Raphaël Baudrimont), Француска; Надежда Пурић Јовановић и Мирко Демић (Србија).
Међународна књижевна колонија СКД–Крупара је место сусрета књижевника и књижевних преводилаца. Место прожимања језика, култура, књижевних приступа и искустава. Место размене и подстицаја.
То је прилика да се, у непосредном сусрету, писци и преводиоци упознају боље, дубље, свестраније, свеобухватније.
Колонија се одржава од 2019. године у прелепом амбијенту комплекса Крупара у Бачком Душанову код Суботице, захваљујући предусретљивости породице Анђелић, и уз финансијску подршку Министарства културе Републике Србије.
Почива на плодотворном партнерству једног репрезентативног удружења у култури и угледног комплекса Крупара, чији је власник уважени хирург-гинеколог др Лука Анђелић, интелектуалац и мецена.
У комплексу Крупара се од фебруара 2008. године одржава веома успешна књижевна трибина коју уређује и води књижевник Ђорђе Кубурић, уз учешће више од стотину знаменитих савремених књижевника.
Учесници овогодишње Међународне књижевне колоније СКД–Крупара су Агњешка Жуховска-Арент (Agnieszka Żuchowska-Arendt), Пољска; Рафаел Бодримон (Raphaël Baudrimont), Француска; Надежда Пурић Јовановић и Мирко Демић (Србија).
Уредници: Ђорђе Кубурић и Дејан Симоновић.
Фото: Agnieszka Lenkiewicz (Agnješka Lenkjevič)
Агњешка Жуховска-Арент (Agnieszka Żuchowska-Arendt), Пољска
Рођена 1983, пољска песникиња (збирке: Biała masa tabletek 2005, gutenmorgen 2019. и Wieszak i pogrzebacz 2022) и ауторка збирке прича Znikomat.
Завршила је српску књижевност и језик на Јагелонском универзитету у Кракову.
Преводи књижевност са српског, хрватског, босанског и словеначког језика.
Године 2007. објавила је антологију млађе српске поезије “Wojna i MP3” (Рат и MP3; у свом преводу, по избору Бисерке Рајчић). Преводила је међу осталима: Станислава Кракова, Вујицу Решина Туцића, Енеса Халиловића, Шејлу Шехабовић, Душана Савића, Сашу Стојановића, Далиборку Киш-Јузбашу и Јадранку Миленковић.
Певала је у Краковским револуционарним хору (Krakowski Chór Rewolucyjny) пре него што је доживела парализу фацијалног нерва (због тумора). Нада се да ће се захваљујући рехабилитацији ускоро враитити певању и свим другим активностима које воли.
Фото: из архиве аутора
Рафаел Бодримон (Raphaël Baudrimont), Француска
Рафаел Бодримон, (Raphaël Raudrimont), 1967, Мартиг, Француска је књижевни преводилац са српског на француски. Дипломирао је славистику на Универзитету у Бордоу ; руски је студирао у Лондону и Бордоу, а крајем осамдесетих почиње да изучава српски језик и књижевност код професора Жана Деската (Jean Descat), који му је пренео трајну страст према Србији и њеној књижевности.
Магистарски рад посветио је пејзажу у поезији Михаила Љермонтова, а затим је написао упоредну студију о призивању „Вечног женског“ код Александра Блока и Јована Дучића, објављену у електронском часопису Сербика универзитета у Бордоу, под уредништвом Миливоја Сребра.
Предавао је руски језик и књижевност у лицеју Монтескје (Lycée Montesquieu) у Бордоу, на војној академији у Стразбуру и на универзитету Лимијер у Лиону (Université Lumière Lyon 2), а тренутно предаје у jедноj школи близу Париза.
Блиско је сарађивао са др Борисом Лазићем, који је предложио његово учешће на Колонији 2025, у оквиру издавачког пројекта нови духовни мост,. Превео је збирке Игора Мировића У лавиринту и Ненада Шапоње Психологија гравитације. За оба рукописа тренутно се тражи француски издавач.
Превео је и антрополошки роман Нине Живанчевић Оно што се памти (2024) и ради на новом рукопису ове ауторке, Изгорело краљевство подвојене стварности. Такође преводи песме са руског језика за веб-сајт Киноглаз, посвећен руском и совјетском филму.
Као преводилац, он тежи звучним, ритмичким и сликовним еквивалентима, избегавајући калкове у корист живог, природног француског језика.
Фото: из архиве ауторке
Надежда Пурић Јовановић, Србија
Надежда Пурић Јовановић рођена је 1974. у Београду. Завршила студије на групи за Српску књижевност са општом књижевношћу на Филолошком факултету где је и магистрирала 2007. У едицији Прва књига Матице српске 2006. је објавила поезију Воде, а рукописом Хаљине из музеја победила на Пресинговом регионалном конкурсу за необјављену збирку песама 2017. Потом објављује поетску збирку Бескрајно учење о раскомаданости царства 2018, и 2019. роман Антиној 24, викенд-роман, уређује више збирки савремене поезије и приређује Сабрана дела Растка Петровића и Радоја Домановића, као и књигу сабраних песама Милоша Црњанског. На конкурсу „Златна сова“ 2020. освојила је другу награду за роман Чак и у Хуенти. Исте године објављује и збирку песама Архивоће и роман Полог (најужи избор за награду „Исидора Секулић“). Године 2021. објавила је магистарску студију под именом Блуд је дело совјести – како су приказане жене у српској аутобиографско-мемоарској прози XVIII и XIX века, а 2022. збирку прича Ово ти писмо причам. Године 2024. изашла је Поезија индустрија, и роман Ерлангенке за који добија награду „Биљана Јовановић“. Ове године (2025) објављује роман Настави да једеш. Живи и ради у Београду.
Фото: Небојша Радосављевић Раус
Мирко Демић, Србија
Мирко Демић је рођен 1964. у Горњем Класнићу код Глине, у Хрватској. Пише романе, приповетке, есеје и драме. Живи у Крагујевцу.
Објавио књиге прозе: Јабуке Хесперида (1990), Сламка у носу (1996), Ћилибар, мед, оскоруша (2001, 2005, 2011), Апокрифи о Фуртули 2003, 2020), Слуге хировитог лучоноше (2006), Молски акорди (2008, 2009), Трезвењаци на пијаној лађи (2010), По(в)ратнички реквијем (2012), Атака на Итаку (2015), Ћутања из Горе (2016), Пустоловине бачког опсенара (2018), Ружа под ледом 2021, 2023) и Небеска диванхана (2024).
Књиге есеја, (п)огледа и маргиналија Под отровним плаштом (2010), На ничијој земљи (2016) и Оживљавање диносауруса: есеји, (анти)тезе, поводи (2023), као и књигу публицистичких текстова Слађење горчином (2008), као и књигу драма Наше домаће ствари (2020).
За свој књижевни рад награђен је Андрићевом наградом (2009), наградом „Дејан Медаковић“ (2011), „Меша Селимовић“ (2017), „Мирослав Дерета“ (2018) „Бранислав Нушић“ , (2018), „Грачаничком повељом“ (2024) и др.
Делови романа, приповетке и есеји превођени су на енглески, немачки, француски, пољски и украјински језик. Књига приповедака Молски акорди преведена је на македонски језик (2011).