Четвртак, 19. април у 20 часова
Српско књижевно друштво, Француска 7, Београд
Представљамо:
Мира Поповић „Буђење“, књига прича
Учествују
Соња Миловановић
и ауторка
Причање Мире Поповић једна је велика, пријатна варка.
Једноставност понуђеног језика, нормалност карактера, складност наративног тока… све су то елементи који читаоца наводе на извесну лакоћу прихватања понуђеног. Али онда одједном, из жбуња нарације почињу да искачу зачудне реченице, “страшни” пасуси кројени у шрех, врцаве конструкције, па чак и заплети.
Следећи ниво ове причалачке “игрице” води вас из обичности у необичност, из нормалности у помереност. Ишчашеност поступака и бекство из просечности ипак не надвладавају суштину идеје ове књиге: интиму двоје људи, њихову преиспитујућу љубав – јер о њој је реч! – иронију и вишезначност порука. А тамо где се учини да је уз сву многострукост значења прича остала најотворенија, стоји суверено ауторкино контролисање празнине. Најубедљивија реалност изненада постаје измаштаност. Они што су чврсто стајали на земљи постају непостојећи, а невероватни се испостављају могућним. Питање, “Које је човеково право лице?” као да долази из филозофије Далеког истока, а заправо стиже из ауторкиног сна и јаве.
Буђење је пуно интроспекције, преиспитивања – једнако и из женског и из мушког угла, а изнад свега – пуно је лепоте живљења у скромности. Да, и уз нешто бизарности, ироније и сасвим мало фантазије. Добар рецепт.
Овај наративни десерт могао би се звати Тежина лакоће. Или још боље Лакоћа тежине.
Владислав Бајац
Мира Поповић, писац, новинар и преводилац, рођена је у Београду, где је дипломирала новинарство на Факултету политичких наука. Студирала је комуникације у области културе на постипломским студијама париске Сорбоне и Београдског Универзитета. Дугогодишњи је дописник из Француске југословенских, српских и страних медија међу којима су новинска агенција Танјуг, дневник Данас и недељници Европа и Нови магазин. Од 1996. живи у Паризу. Од 2008. потпуно се посветила писању и књижевном превођењу с француског на српски језик, наставивши да пише за београдску штампу о књижевним и културним збивањима у Француској.
Аутор је књига прича Београд Париз (2007), Хармонија (2012), Д’уне террассе à л’аутре (Париз, 2012), Друштво одбачених јунака (2016) и књиге разговора Реч и (с)мисао (2014). Превела је, поред осталог, књигу из области теорије књижевности Антиципирани плагијат Пјера Бајара (2010) и књигу разговора Маргерит Дирас под насловом У сенци страсти (2015). Сопствену прозу и преводе прозних текстова француских аутора међу којима су Ле Клезио, Филип Делерм, Ани Сомон, редовно објављује у водећим српским књижевним часописима.
Приче су јој заступљене у антологијама и колективним збиркама Лексикон божјих људи (2010), 25 ans et des nouvelles (Париз, 2016) и Страх и трепет (2017).
Књига прича Хармонија била је у најужем избору за Андрићеву награду за 2012.
Приче су јој преведене на француски и енглески језик.