Мирко Магарашевић: Антологија српске еротске поезије

Мирко Магарашевић: Антологија српске ЕРОТСКЕ поезије. – Нови Сад: Академска књига, 2016. – 350 стр.

Антологију отвара предговор Анатомија српске еротске поезије (5-138 стр.), необичајено дуг и аналитичан, са мноштвом фуснота и навода из литературе. Као такав, слободно се може назвати научном студијом и поузданим извором садашњим и будућим читаоцима, студентима и  професорима, изучаваоцима лирске поезије, у овом случају, еротске. Предговор је подељен на 14 целина у којима се разматрају сложена практична, критичарска, а понајвише теоријска питања везана за еротику, еротско у поезији. Почетна целина полази од Хомеровог епа и присуства женске лепоте и чари неодољивости једне Јелене, Брисеиде, Кирке, Калипсо, Наусикаје, истиче се Сапфо као “поетика љубавне жудње”, односно, жудње за телом са љубављу или без ње, Катулове Carmine, Проперцијеве Елегије, Овидијеве Amores, да би већ у другој целини аутор подвукао рафиниране разлике и сличности између еротске и љубавне поезије. Цитирамо: “На почетку се поставља кључно питање без ког и не можемо даље. Оно гласи: да ли је еротско у сукобу са љубавним? Не мора бити. И најчешће – није.” Наредна поглавља нас воде од анализа народне еротске лирике, преко романтичарских песника, песника двадесетог века до изабраних еротских песама живих аутора. Централни део антологије садржи 196 еротских песама. Почетак припада Вуку С. Караџићу и његовим сакупљачима и садржи 49 песама. Када је о уметничкој еротској лирици реч, Мирко Магарашевић се држао хронолошког начела, од старијих песника према млађим: Сима Милутиновић Сарајлија (1791-1847), Петар П. Његош (1813-1851), Б. Радичевић, Лаза Костић, Душан Срезојевић, Станислав Винавер, Милош Црњански, Растко Петровић. Почело се са класицима 19. века и почетка 20. в. да би се наставило еротским песмама Александра Тишме (1924-2003), Миодрага Павловића (1928-2014), Александра Ристовића, Љубомира Симовића, М. Данојлића, Ивана Растегорца (1940-2010), Милана Комненића (1940-2015), Миодрага Станисављевића (1941-2005), Бранислава Прелевића… Наше песникиње у овој антологији представљају Гордана Стошић (1945-1994), Тања Крагујевић, Нада Шербан (1948-2008), Мирјана Божин, Нина Живанчевић, Јасмина Нешковић, Јелена Ленголд, Марија Миџовић, Марија Кнежевић, Ана Ристовић, Јана Алексић, Ана Митрашиновић. Укупно 44 песника и песникиња. Још једну научну особеност (можда се могу доживети и као мали/кратки есеји) антологије ваља узети у обзир.. Ради се о Напоменама (311-340 стр., 55 целина) које уз предговор указују на сву ширину, такорећи енциклопедијски приступ песника Мирка Магарашевића овој теми, не би ли поред изабраних песама и песника још убедљивије изнео на светлост дана и “ноћне лампе” вредности српске еротске поезије. Јединствен, хвале вредан антологичарски напор резултирао је узорним “цветником” који осим  откривања традиције баца јасан сноп светла на савремени тренутак када причамо о еротском у уметности речи. А где је реч о еротској поезији, ту су по природи ствари, и слика, фотографија, скулптура, позориште, филм…

Н. Ћосић, 20. 2. 2017.