Награда „Новица Тадић“:
Јана Алексић: Аријел Аноним. – Београд: Завод за проучавање културног развитка, 2018. – 78 страна, ликовно уређење Факултет примењених уметности
Екрем Хамид: Есхатон. – Београд: Завод за пручавање културног развитка, 2018. – 61 страна, ликовно уређење Факултет примењене уметности
Слађана Шимрак: Позамантерија. – Београд: Завод за проучавање културног развитка, 2018. – 39 страна, ликовно уређење Факултет примењене умњтности
Под заједничким заглављем обједнићемо три књиге не зато што им је заједнички издавач већ зато што су то прва три добитника новоустановљење награде која носи име преминулог песника Новице Тадића (1949 – 2011), једног од најважнијих песника не само друге половине 20. века, него у канону српске поезије и без потребне временске дистанце, рећи ћемо, уопште. Едиција се зове Присуства и уређује је Драган Хамовић, али, реч је конкурсном типу бирања књига што подразумева већи степен објективности од тзв. “наручивања” рукописа од афирмисаних песника. Реч афирмисаност у уметности, сви знамо да је релативнија и од опште и специјалне теорија релатитвитета једног А. Ајнштајна.
Јана Алексић (1984, Крагујевац) објавила је две песничке књиге: Топао камен Градска библиотека “Владислав Петковић Dis, Чачак, 2014) и Упијање (Народна библиотека “Стефан Првовенчани,” Краљево, 2017). Наш текст ћемо почети одломком из текста рецензента књиге Николе Маринковића: “Историјски контекст прожет је митопоетским замахом чиме се остварује успео дијалог са традицијом, највећма са песницима који су обликовали представу о Првом светском рату: Дисом, Бојићем, Растком, Црњанским и поглавито Винавером као песником Ратник другова.” Ми би песничком обликовању додали и прозно (С. Краков, Д. Васић, С. Јаковљевић, опет М. Црњански и Растко Петровић, Д. Ћосић, до најмлађих А. Гаталица, С. Владушић…). Са формалне стране Алексићкину књигу би могли одредити као изразиту лирску поему (близу хиљаду стихова) са елементима лирске драме. Поема има мноштво ликова (говор првопозивца, војника у рову, песника у повлачењу, официра; ваљевска болница, Краља, У болници у Бизерти,, Пошта, Каплара, историографа, Болничаркама…) који на разне начине укрштају своје виђење ратне епопеје, тачније оружане катастрофе која је захватила целу Европу од кобног јула 1914. да би се окончала новембра 1918. А катастрофа је почела нападом Аустругарске монархије (око 55 милиона становника) на Краљевину Србију (са ослобађањем од Турака у Првом балканском рату и чарке са Бугарском царевином у Другом балканском рату) та је држава имала око 3 милиона становника. То је тематска окосница ауторкине књиге, а формално извођење импресионира својом разноврсношћу (емоција, експресивност, делови елегије, тужбалице, у наслову истакнут дијалог између Анонима и Аријела, чије су партије штампане италик писмом). Да ли се ова поема може драматизовати? Свакако. Навешћемо две насловљене песме/говора (а све су песме насловљене и уланчане у јединствен низ) појединих ликова:
Првопозивац
Светле мора, шачица уздаха
моје строге жене на растанку.
Има време кад се сеје,
и кад се пушке пуне, ножеви оштре.
Има време раскрварених жуљева на стопалима,
Гнојних одлука.
Време које треба прегрмети.
Гуши ме мирис белих бреза,
угажене траве.
Сакат, ево, будим се из тишине.
Ушушкан стасалим кукурузом,
Испод површине капака и бола, овог 19. августа под Цером.
(ето, уместо брања кукуруза смрт је кренула да “бере” људе зараћених страна)
Државна тајна
Арад
“Моје је утишано”
Маутхаузен
“Моје превиђено”
Ашах
“Моје прецртано”
Браунау
“Неизречено”
Добој
“Оскрнављено”
Кечкемет
“Ућуткано”
Вац
“Угушено”
Дрозендорф
“Удављено”
Цеглед
“Прогутано”
Бодогасоњ
“Раскомадано”
Шопроњек
“Утуљено”
Нежидер
“Истргнуто”
Нађмеђер
“Отписано”
Пловдив
“Затрпано”
Нојзидл ам зе
“Затурено”
Рабс, Хајрихсгрин, Карлштајн…
Потресна књига. Може ли се упоредити са ратним поемама Скендера Куленовића, Ивана Горана Ковачића, Кадињачом Десанке Максимовић? Може. Маколико
контексти и време били различити.
Као и у случају књиге Аријел Аноним текст о књизи Есхатон Екрема Хамида ( право име и презиме Екрема Хамидовића, 1987, Нови Пазар, уз питање да ли овај писац има тзв “америчку биографију” или је она од неке друге врсте, пошто је Екрем студије арапског језика, филозофије и математике завршио на Универзитету у Сарајеву, мастер студије логике на Универзитету у Лајпцигу и као стипендиста ЕУ двосеместралне студије у Хајделбергу). започећемо изводом из рецензије Миломира Гавриловића: “Енциклопедијска ерудиција и пажљиво изведена игра интертекстуалности су увек присутне као вредности које се изнова преиспитују или потврђују, али не односе превагу над самосвојним лирским гласом, који изабраним традицијски контекст користи као ослонац при несигурном путовању кроз искуства духа и језика.” Књигу чине краће и дуже песме подељене на две целине (I α, β и y и другу целину, II α, β и y) уз Напомене, по нама, читаоцима преко потребне да не би залутали у речнике и збирке појединих аутора из корпуса светске поезије, али и математичара. И тамо, залутали. Зар не делује застрашујуће наслов Друга космологија: Лапласова теорема о постанку. Али, не треба се плашити. Ово јесте песник ерудита који у књизи поступно гради наш свет комбинацијом личних доживљаја са чињеницама из науке, филозофије, уметности Већина песама збирке нема наслов, већ их чини почетни стих. На пример у напомени за песму Заћутали, задремали су народи песник пише: “Пјесма је конструисана на стиховима Хелдерлинових пјесама “Заспали задремали су народи”, “Хиперионова судбина” као и стиховима пјесме “Јама И. Г. Ковачића). Ради илустрације песниковог стила на вешћемо неколико одломака из појединих песама:
“Ти се и питаш, можда, о дужини, о мјери,
о запремини: о смислу успостављања
геометрије ради мјерења: и опште теорије интеграла, Лебег-мјерљивости и конструкције Лебег- немјерљивог скупа. И Канторовог скупа.
И Берових простора и Канторових места.
И оног што је Хилберт назвао људским рајем,
а Кронекер паклом дубљим од Инферна.
И ја само могу да те питам: гдје је силна
лепота коју је геометрија обећавала…”
Из песме Још увек гасимо ватре које су. Ова песма има напомену из које издвајамо реченицу: “Једна хисторијска чињеница за коју се пјесма везује јесте етапа у развоју математике на прелазу из деветнаестог у двадесети вијек, када се појавила потреба за логички оправданим увођењем реалних бројева и појма мјере.”
Песме Граматика и Повратака навешћемо у целини.
Граматика
Три гаврана на крову.
Превише ствари, премало мене.
рече први.
Други не саслуша сасвим, али одврати:
Кљун тврђи је од канџи.
Трећи гавран, који ништа не рече, одлете.
За њим и прва два.
Повратак
Неко, стран, у даљини.
плач другог исмијава. Зеро је рекла
једном, док смо ишли улицом,
да је са шеснаест хтјела
да побјегне од куће.
Сада, двадесет година након, жели
Да опет има шеснаест година.
Слађана Шимрак (1990, Вировитица, по образовању математичарка) има среће са наградама. Трећа књига поезије и трећа награда. Ово пишемо без тунке ироније. За прву У десетом селу (СКЗ и Ваљевска гимназија, 2010) добила је награду “Десанка Максимовић”, за Нормале (едиција “Најбоља”, Панчево, 2013) награду Аладин Лукач (Нормале су објављене и у Бања Луци у Библиотеци за слијепа слабовида лица, 2014) и сада за књигу Позамантерија ноуспостављену награду “Новица Тадић” Као и за претходне две и овде ћемо цитирати део рецензије др Недељка Бјелановића: “Посебан квалитет ове збирке (и ту сматрамо да је и сама насловна реч срећни изабрана) јесте њена лексика. Разговорни тон нејвећег дела песама заправо је мимикријски оквир из кога се отимају, просијавајући новим значењима, речи из различитих регистара – жаргонског, архаичног, научног, па и самог поетског – представљајући тако и функционално разграњавање тока песме колико и њен позамантеријски украсни украс.” Као илустрацију професорових теза навечћемо две песме.
Време
Нешто у ваздуху наговештава пуцањ:
оштар ваздух
и слет на погрешну грану.
Раскрсница Његошеве и Светозара Марковића
је скоро празна:
испред се лопата снег,
а иза неко, а тачно знам ко, говори: “Имаш двеста динара.”?
гласом тихим као издисај.
Дођавола,
Која страна ће нестати прва?
Пуцањ је непоткупљив и
није ту да би се чачкао, већ
да би се оставио на миру.
(Као и смрт.
Остави смрт на миру.
Остави је да живи како хоће.
Ништа добро се не дшшава после два ноћу
и после дирања у смрт.)
Заглављен
Его је, у паду,
убрзано прелетео своју масу,
просуо се у шахт,
мјаукнуо,
лизнуо штамбиљ
на крају преспаване нужде.
Ухватила сам га једва
и створила се мртва
испред поште у којој
смо се једном срели.
Почео је да ми треби длаке
Које нису оседеле.
После ове награде, шта друго да пожелимо награђеним него нове и добре стихове у времену које за неког долази споро, за другог превише брзо.