Огњен Обрадовић: Отицања, 2016.

Огњен Обрадовић: Отицања, поговор Петар Матовић – Чачак: Градска библиотека Владислав Петковић Дис, 2016. – 92. стране, уредник Даница Оташевић, графичко обликовала Оливера Батајић Сретеновић

oticanjaНаграду Млади Дис за прву песничку књигу аутора до 31. године, као рукопис приспео на конкурс под шифром “Гротло” добио је Огњен Обрадовић (Ужице, 1992, дипломирао на драматургији на Факултету драмских уметности у Београду, пише поезију, драме и сценарије, изведене драме Недеља: јуче, данас, сутра (Београдско драмско позориште, 2013), Пут у Лисабон, Радио Београд, 2015, Да ми је да спустим ову сузу, Радио БГД, 2016, драма Хајка на вука увршћена је у ужи избор на конкурсу Стеријиног позорја, 2015). Тако је одлучио жири кога су чинили песници Војислав Карановић (председник), Живорад Недељковић и Бојан Васић. Уредница књиге Даница Оташевић, истиче да су Ж. Недељковић и Б. Васић управо наградом Млади Дис почели да граде своја песничка “имена.” А ми би додали још неке награђене писце: Бојан Марковић (2013), Јана Алексић (2014), Маша Сеничић (2015), Владимир Стојнић (2008),  Мирко Јовановић (2012)… Награда је установљена 1979, а њен први добитник/ца је песникиња Бранислава Малтез. У свом поговору (75 – 81) песник Петар Матовић истиче основне особине Обрадовићеве прве књиге. Али, пустимо поезију да говори.

 

 

 

песма Рођење

Био је то чеони судар, тешка незгода.
Штета је процењена
На килограм и седамсто грама.

Кажу да сам брзо напредовао.

Била је то прилика за нови почетак.
Пресекли сте пупчану врпцу као траку –
спремни да закорачите поново
на нестабилним дечјим ногама.

Кажу да сам касно проходао.

Али, ипак, да се само једна ствар
десила другачије,
ја бих се десио другачији –
проговорио бих туђим гласом,
живот би ми исклизнуо
из нерођених прстију у околностима
сплетеним у туђи крвоток.
Један пропуштен сусрет,
другачије скретање
и моја аорта мимоишла би плућа
прескочила срце, а недодељено тело
искрварило у безболној
пренаталној смрти.

Из песме Наш отац масовни убица

У кревету окренуо ми је леђа.
Абортирао ме је,
Док сам га зазивала туђим именом.

(Радмила Лазић, Има Бога)

2. строфа

Пронашао сам бога
скривеног у банкомату.
Уместо молитве очитао сам PIN
а он се разлистао преда мном
у неочекивано скромном издању,
како и приличи богу, уосталом.
Нулом ми је ставио до знања
да ме је до даљњег
дефинитивно напустио.

Из песме Ботаничка башта

Ботаничка башта
1. строфа

Током последњег реновирања
увела биљчица избачена је из стана.
Бескорисна и неугледна,
запосела је простор као коров.
Годинама не цвета,
а ипак упија светлост,
паразитира на сентименталности
коју је до последње капи усисала
жилицама свог корена.
Пресахли укућани нису имали избора:
биљчицу су пресадили у ботаничку башту
да у њој на миру отпушта своје корење.

Facebooktwitterredditpinterestlinkedinmail

admin_skd