Разговор водио: Саша Обрадовић
„Свака марионета има душу. Треба је открити.“
Тако нам говори Лучијан Дан Теодоровић (Lucian Dan Teodorovici, 1975), румунски писац, сценариста и позоришни редитељ, у свом најпознатијем роману Матеј Брунул, који је у преводу Даниеле Попов објавила издавачка кућа Блум 2022. године.
Теодоровић нам у овом роману нуди причу о судбини Бруна Матеја, младог занесењака из луткарског позоришта, који је педесетих година прошлог века допао румунских казамата. Бруно Матеј није један од оних источноевропских књижевних јунака који страдају због својих уверења или логичког отпора изопаченом политичком систему, као што је то случај с многим ликовима Киша, Конрада, Кундере, Хавела, Пекића, Д. Михаиловића – не, управо његова најчистија идеолошка и друштвена невиност и наивност чини га тотално изложеним пакленим силама света у ком се затекао. Иако објављен 2011, овај роман, по својој тематици и поетици, у свему припада ХХ веку, који је отпочео Кафкиним слутњама злог процеса, а завршио се романима о тоталитарним режимима Источног блока и баналности зла. Подробније →