Пријава за стицање статуса самосталног уметника почев од трећег квартала 2018. године

Пријава за стицање статуса самосталног уметника
почев од трећег квартала 2018. године

Посредством Српског књижевног друштва можете да стекнете статус самосталног уметника ако делујете у области књижевности, без обзира да ли сте члан СКД-а или нисте.

Пријаве за стицање статуса самосталног уметника почев од трећег квартала (1. јула 2018. године) примамо закључно са 8. јуном ове године. Приспеле пријаве ће размотрити наша надлежна комисија и испитати да ли испуњавају критерујем за стицање статуса.

У основи, сатус самосталног уметника обезбеђује вама (и члановима ваше породице) право на здравствено и пензијско-инвалидско осигурање ако их не остварујете по неком другом основу, а на основу доприноса које уплаћује локална самоуправа.

Да бисте се пријавили на конкурс потребно је да доставите следећу документацију: Подробније →

Милан Ковачевић ad honores

Субота, 28. април у 20 часова

Српско књижевно друштво, Француска 7, Београд

Милан Ковачевић ad honores

Учествују:

Мило Петровић

Драгош Калезић

Коста Чавошки

Ирина Суботић

Драган Лакићевић

Текстове Милана Ковачевића чита Владимир Пјановић

Зоран Пешић Сигма: поезија, проза, драма…

РАЗГОВОРИ С РАЗЛОГОМ:

ЗОРАН ПЕШИЋ СИГМА: ПОЕЗИЈА, ПРОЗА, ДРАМА…

Понедељак, 23. април у 19 часова
Српско књижевно друштво, Француска 7, Београд

Разговори с разлогом:
Зоран Пешић Сигма: поезија, проза, драма…

Разговарамо о делима Зорана Пешића Сигме објављеним током 2017. године:
Пастернаково уже, књига песама (Народна библиотека „Стефан Првовенчани”, Краљево, 2017)
Стровалија − приче о месту са кога пропада наша последња нада (Друштво књижевника и књижевних преводилаца Ниша, 2017)
Улица усамљених аутомобила − роман у крхотинама (Народна библиотека „Стеван Сремац”, Ниш, 2017)
Улица усамљених аутомобила, драма(„Сцена”, Нови Сад, 2017)

Учествују:

Весна Тријић
и аутор

Уређује и води Дејан Симоновић

Зоран Пешић Сигма je рођен 1960. у Белој Цркви (Банат). У Нишу живи од 1978. године. Радио је у Студентском културном центру као уредник, главни уредник и в. д. директора од 1985‒1991. Од 1991. до 1999. године радио је у Дому културе у Нишу као уредник филмског програма, покретач и уредник Нишког аналитичара (летопис културе града Ниша, часопис за уметничку критику) и као главни уредник програма. Од 1999. ради у Нишком културном центру. Уредник је часописа за књижевност, уметност и културу Градинa.
Члан је Српског књижевног друштва и Друштва књижевника и књижевних преводилаца Ниша.
Уредио је већи број књига за Студентски културни центар и Нишки културни центар.
Један је од тројице аутора Физистичког манифеста (1982) ( јединственог поетског покрета који је настао у Нишу), Епа о загађености Габровачке реке, изложбе Нови митски предели (мапе и колажи). Аутор је експерименталних телевизијских емисија и перформанса. Косценариста документарно-играног филма Упознајте Тома Лаха. Један је од оснивача клуба научне фантастике Лира.
Песме су му превођене на бугарски, румунски, мађарски, македонски, пољски, шпански и грчки језик.

Књиге песама:
Промаја, („Пегаз”, КОС, Београд,1983),
Оргијање празнине („Градина”, Ниш,1992),
Кактусова сенка – еп о страху („Кровови”, Сремски Карловци, 1993),
Удобност бесмисла („Просвета”, Ниш, 2004),
Воз за једног путника (Матична библиотека „Светозар Марковић”, Зајечар, 2008).
Варка – књига изгубљених визија (Народна библиотека „Стефан Првовенчани”, Краљево, 2012)
Сродне душе, (Балкански књижевни гласник, Београд, 2015)
Пастернаково уже (Народна библиотека „Стефан Првовенчани”, Краљево, 2017)

Књиге прозе:
Hronike o Hloygeu (Самиздат, Ниш 1991, коаутор), Terra Marginalis („Стубови културе”, Београд 1997, коаутор),  Стровалија − приче о месту са кога пропада наша последња нада (Друштво књижевника и књижевних преводилаца Ниша, 2017) и Улица усамљених аутомобила − роман у крхотинама (Народна библиотека „Стеван Сремац”, Ниш, 2017).

Објављене драме:
Продавница смрти, („Градина”, Ниш, 2014), Улица усамљених аутомобила („Сцена”, Нови Сад, 2017).

Преведене књиге:
Воз за једног путника и Неухватљиво време двојезично у преводу Момчила Радића на грчки језик, у издању „Апопире”, Атина, 2012.
Воз за једног путника, у преводу Димитра Христова на бугарски језик, у издању ИК „Богианна”, Софија, 2013.
Варка, у преводу Ивана Антоновског на македонски језик, у издању „Македонија презент”, Скопље, 2013.

Награде и признања: „Кајухова награда” (1986), Награда Едиције „Исток-Запад”(2008), Награда „Тудор Аргези” (2015), Награда Балканског књижевног гласника (2015), Награда „Стеријиног позорја” за оригинални домаћи драмски текст (2017), Награда „Славиша Николин Живковић” (2017), Награда Града Ниша 11. јануар (2018).

За уреднички рад: Награда „Сергије Лајковић” (2010), „Светосавски печат” (2012. и 2015)

УЖИ ИЗБОР ЗА НАГРАДУ „БИЉАНА ЈОВАНОВИЋ” ЗА 2017. ГОДИНУ

УЖИ ИЗБОР ЗА НАГРАДУ „БИЉАНА ЈОВАНОВИЋ” ЗА 2017. ГОДИНУ

Жири у саставу: Слађана Илић, Владислава Војновић и Драгана В. Тодоресков (председница) сачинио је ужи избор за награду „Биљана Јовановић”, коју Српско књижевно друштво додељује за прозно, драмско или песничко дело, објављено први пут.  У конкуренцији су биле 124 књиге различитих жанрова и поетичких полазишта. У ужи избор ушло је осам наслова (поређаних према азбучном реду презимена аутора): Подробније →

Како остварити статус самосталног уметника

Како посредством Српског књижевног друштва остварити статус самосталног уметника и шта тај статус собом носи?

Статус самосталног уметника подразумева право на здравствено и пензијско осигурање за оне који га не остварују по другом основу.

Више о томе овде…

ШИРИ ИЗБОР ЗА НАГРАДУ „БИЉАНА ЈОВАНОВИЋ” ЗА 2017. ГОДИНУ

ШИРИ ИЗБОР ЗА НАГРАДУ „БИЉАНА ЈОВАНОВИЋ”
ЗА 2017. ГОДИНУ

Жири у саставу: Слађана Илић, Владислава Војновић и Драгана В. Тодоресков (председница) сачинио је шири избор за награду „Биљана Јовановић”, коју Српско књижевно друштво додељује за прозно, драмско или песничко дело објављено први пут.  У конкуренцији су биле 124 књиге различитих жанрова и поетичких полазишта. Након читања, жири се определио за 28 наслова које је сврстао у шири избор. То су, према азбучном реду презимена аутора, следећи наслови: Подробније →

Песничке теме и поетички модели Алексе Шантића

Годишњице: Алекса Шантић – 150 година од рођења
„Песничке теме и поетички модели Алексе Шантића“

 Понедељак, 16. април 20 часова
Српско књижевно друштво, Француска 7, Београд
Годишњице: Алекса Шантић – 150 година од рођења
„Песничке теме и поетички модели Алексе Шантића“,
зборник радова, уредили Јован Делић и Бојан Чолак
(Институт за књижевност и уметност, Дучићеве вечери поезије, Београд–Требиње, 2017)

Учествују:
Маја Белегишанин
Милица Ћуковић
Лазар Бојичић
Бојан Чолак

Уређује и води Дејан Симоновић Подробније →

Две песникиње – две књиге: Санда Ристић Стојановић и Маријана Јовелић

Две песникиње – две књиге:

Санда Ристић Стојановић и Маријана Јовелић

  

Петак, 13 април у 20 часова

Српско књижевно друштво, Француска 7, Београд

 Представљамо: 

Две песникиње – две књиге

Санда Ристић Стојановић „Четвртина апсурда“, књига песама

(Граматик, Београд, 2017)

Маријана Јовелић „Кондор“, књига песама

(Народна библиотека „Стефан Првовенчани, едиција Повеља, Краљево, 2017)

 

Учествују:

Санда Ристић Стојановић

Маријана Јовелић

Води: Живко Николић

 

 

Санда Ристић Стојановић рођена је у Београду 1974. Дипломирала је филозофију на београдском филозофском факултету. Ауторка је осам књига поезије чији су издавачи Светови, КОВ, Адреса и Граматик и једна од четири аутора у заједничкој збирци поезије „Из сенке стиха“ – Граматик.

О њеним гимназијским песмама говорио је Оскар Давичо за Трећи програм радио Београда, уредник емисије Радмила Глигић.

Уредник четири књиге које су јој објављене у Књижевној општини Вршац ( КОВ ) био је Петру Крду ( 2007 – 2011).

Преводи поезију са енглеског.

Пише и објављује приказе поезије ( О. Давичо, П. Крду, Б. Миљковић, Душко Новаковић …).

Била је уредник у издавачкој кући „ Белетра“ и главни уредник књижевног часописа „Ковине“ (КОВ).

Објавила низ филозофских есеја у зборницима Естетичког друштва Србије( филозофски есеји у следећим зборницима Естетичког друштва Србије: Утицај естетике на уметност, Естетика и образовање, Проблем креативности, Проблем укуса, Криза уметности и нове уметничке праксе, Проблем форме, Homo aestheticus…). У књизи

Њене песме и кратке приче објављене су у бројним зборницима савремене књижевности.

Члан је Српског књижевног друштва, Удружења књижевника Србије и Естетичког друштва Србије.

 

Јовелић Маријана рођена је 1974. године у Суботици. Филозофски факултет – група историја, завршила у Београду, где је стекла и музичко образовање, завршивши музичку школу “Станислав Бинички”, одсек клавир.

Објавила збирке поезије „Каноса пред твојом душом“ (2005) и “Кондор” (Повеља, 2015). Књига „Кондор“ била је у ужем избору за награду „Бранко Миљковић. Поезију и есеје објављује у периодици. Објавила је у „Повељи“, „Београдском књижевном часопису“, „Корацима“, „Пољима“, „Сенту“, „Књижевном Листу“, „Градини“, „Балканском књижевном гласнику“, „Златној греди“, „Летопису матице српске“, „Руковету“, “Екерману”, “Кварталу”.

Звање кустоса и вишег кустоса стекла у Народном музеју у Београду, одбранивши радове на тему: “Развој војне капе у Србији од 1809. до 1941. године“ и “ Партизанска пропаганда у Србији 1941. године, у архивској грађи Војног музеја”. Аутор је бројних стручних радова из области униформологије, објављених у музејским и архивским часописима, као и у зборницима научно-стручних скупова. Аутор је изложби „Из непознатих фондова Војног музеја“ и „Два века војне униформе у Србији“. Учествовала, као сарадник, на три изложбе међународног карактера. Реч је о изложбама „Ратници слободе“, уприличеној поводом 130 година од руско-турских ратова, у сарадњи Војног музеја и Националног Војноисторијског музеја у Софији, као и о изложби „60 година отпора у Европи“, Музеја Савремене историје у Милану. Такође, учествовала, као сарадник, на изложби реализованој у сарадњи Војног музеја у Београду и Војног музеја у Букурешту, под називом „Карол Поп де Сатмари, сведок једног доба“. Ради као виши кустос и водич кроз музејску поставку у Војном музеју у Београду. Члан је Музејског друштва Србије и Српског књижевног друштва.

Сећање: Александар Илић (1945–2018)

Четвртак, 12. април у 20 часова
Српско књижевно друштво, Француска 7, Београд

Сећање: Александар Илић (1945–2018)

Учествују:
Петра Феикова, конзулка амбасаде Републике Чешке
Андреј Кубичек, председник Управног одбора Чешке беседе
Бисерка Рајчић
Милан Влајчић
Ивана Кочевски
Ненад Милошевић

Уређује и води Дејан Симоновић Подробније →