Саопштење SEE Cult-a портала за културу Југоисточне Европе

Као оснивачи портала за културу Југоисточне Европе SEEcult.org, који већ 15 година предано прати и културу у Београду и целој Србији, равноправно промовишући институционалну и независну сцену и све области стваралаштва – од савремене уметности до културног наслеђа, а с обзиром на то да смо на овогодишњим конкурсима Министарства културе и информисања Србије и Секретаријата за културу Града Београда први пут од када постојимо добили безмало НУЛА динара, сматрамо неопходним да упутимо јавни апел и кажемо да је актуелна културна политика озбиљно угрозила нашу егзистенцију, али и да је ова ситуација симптоматичан показатељ да је опстанак целокупне културе у Србији доведен у питање.

seecult_logo

Одбијање суфинансирања производње медијског садржаја портала SEEcult.org о култури у Србији на конкурсу Министарства културе и информисања, уз образложење да се пројекат “Види културу” односи на редовне активности, показује драстично неразумевање како тренутне позиције културе у друштву, тако и суштине непрофитних медија који немају комерцијалну делатност, ујку у Америци или страног финансијера. С обзиром да целокупан садржај “редовних активности” производи мали посвећени тим, регистрован као удружење грађана, те “редовне активности” јесу пројекат, и то од националног значаја, који не може да опстане без подршке државе за континуирано промовисање вредности за које се и сама званично залаже.

Након више од 350.000 текстова у сопственој продукцији, које смо објавили од оснивања, доприносећи упознавању актера културне и уметничке сцене како у Србији, тако и у региону, надомештајући све акутније одсуство медијског простора за садржаје у култури и постављајући високе професионалне стандарде онлајн новинарства – о чему сведочи и свакодневно преузимање и републиковање наших текстова у медијима, као и бројни захтеви за медијска спонзорства и низ домаћих и међународних признања које смо добили, сматрамо да одбијање суфинансирања наших пројеката на конкурсима Министарства културе за савремено стваралаштво (осим скромно подржане видео продукције вођења кроз изложбе), дигитализацију културног наслеђа и за медије, као и на конкурсу Секретаријата за културу Београда, указује на све драстичнији, погубан однос према савременој културној продукцији, односно према видљивости културе и уметности, доступности културног и уметничког стваралаштва јавности, развоју публике, критичком сагледавању и валоризовању продукције у различитим областима, праћењу рада јавних институција и потреби конструктивне расправе о проблемима културне политике, развоју сарадње у Србији и у региону, као и према процесу европских интеграција и позиционирања културе као важног сегмента општег друштвеног развоја.

Као организација чији је главни, али не и једини пројекат – портал SEEcult.org, и која стога подједнако припада секторима и културе и медија, сматрамо да се кроз однос према нама – најстаријој и у региону јединственој информативно-културолошкој и документационој платформи, показује однос према целокупној култури. SEEcult.org, препознат као драгоцена платформа и у региону и шире, само је један од драстичних примера дисквалификације савремених културних вредности које чине идентитет грађанског друштва у Србији. Имамо зато дужност да укажемо надлежнима на свим нивоима да смо стигли до критичне фазе и да алармантно истиче време за неопходан заокрет који би зауставио суноврат културе, омогућио њен опстанак и створио услове за опоравак и развој.

Очекујемо да се доносиоци одлука суоче са кризним стањем, урушавањем културе и вредности на свим нивоима и да се озбиљно прихвате задатка који су им поверили грађани.

Први кораци у том правцу требало би да буду: проналажење решења за опстанак кључних тачака развоја културе – установа и организација, заштита професионализма и зауставаљање процеса партијског окупирања система културе који је довео до тога да се и у комисијама за расподелу јавних средстава ангажују нестручни кадрови који наносе штету и потиру мале, али важне и квалитетне примере, хитна измена регулативе о конкурсним процедурама која ће обезбедити транспарентну, стручну и објективну расподелу средстава пореских обвезника, у складу са одредбама Закона о култури о начелима културног развоја и остваривању општег интереса у култури, а пре свега повећање буџета за културу у 2018. години на најмање 1% државног буџета.

Апелујемо и на све институције, организације, струковна удружења и друге актере културне сцене, да се супротставе ретроградној културној политици, јавно искажу негодовање и заштите професију, а на колеге из медија да се посвете озбиљним проблемима са којима се суочава култура у Србији и допринесу јавној расправи о њиховом решавању.

Извор: портал SEEcult.org

Сусрет: Нина Живанчевић

zivancevicninaisceljenje

zivancevicninacrnjanskirecepcija

СУСРЕТ: НИНА ЖИВАНЧЕВИЋ

Понедељак, 12. јун у 20 часова
Српско књижевно друштво, Француска 7, Београд
Сусрет: Нина Живанчевић
„Исцељење“, збирка песама и
„Црњански и његов читалац“, монографија
(Издање: Мали Немо, Панчево)

Учествују:
Нина Живанчевић
Милан Орлић
Подробније

Андрић под окупацијом

andricdanoslobodjenjaАНДРИЋ ПОД ОКУПАЦИЈОМ

Понедељак, 5. јун у 20 часова
Српско књижевно друштво, Француска 7, Београд

Годишњице: Андрић под окупацијом
(Поводом 125 година од рођења Иве Андрића)

Учествују:
Жанета Ђукић Перишић,
Наташа Милићевић
Горана Раичевић Подробније

Књижевно стваралаштво Борислава Радовића

radovicborislav02Разговори с разлогом:
КЊИЖЕВНО СТВАРАЛАШТВО БОРИСЛАВА РАДОВИЋА

Петак, 2. јун у 20 часова
Српско књижевно друштво, Француска 7, Београд
Развори с разлогом:
Књижевно стваралаштво Борислава Радовића

Учествују:
Драган Стојановић
Александар Јовановић
Мина М. Ђурић
Марко Аврамовић
Подробније

Коља Мићевић ЏЕПНА ИСТОРИЈА МУЗИКЕ

micevickoljadzepnaistorijamuzike
Разговори с разлогом
Коља Мићевић
ЏЕПНА ИСТОРИЈА МУЗИКЕ,  Од Орфеја до Љубице Марић

Петак, 26. мај  у 20 часова
Српско књижевно друштво, Француска 7, Београд
Коља Мићевић
ЏЕПНА ИСТОРИЈА МУЗИКЕ, Од Орфеја до Љубице Марић
(Златно руно, 2017)

Учествују:
Марта Милошевић, обоа
Јована Савић, виолина
Коља Мићевић

Уређује и води Дејан Симоновић

Свој музиколошки рад Коља Мићевић започео је осамдесетих година прошлог века као уредник колумне EN MUSICA! у сарајевском Одјеку, затим је као уредник серије Преводи објавио избор Моцартових Писама оцу и превео с француског и штампао последње од тридесет шест раздобља, Моцартова последња година, монументалне студије двојице француских моцартолога Теодора де Визеве и Жоржа де Сент-Фоа. Године 1993. објавио је своју прву музиколошку књигу на тему једног мотива из Скарлатијеве сонате откривеног у Моцартовом концерту за клавир и оркестар бр. 11 – најпре на француском, Mozart rencontre Scarlatti, а затим и у преводу на српски, Моцарт сусреће Скарлатија – након чега су следиле књиге:
СВЕТЕ, ЛАКУ НОЋ! (О кантатама Јохана Себастијана Баха);
ТРУБАДУРИ;
EROS IN MELOS (Песме за Моцартову годину, 1991);
ЛИРСКА ИСТОРИЈА МУЗИКЕ, Од Питагоре до Баха, I-IV;
НЕПОСЛАТО ПИСМУ ОТУ КЛЕМПЕРЕРУ;
МУЗИЧКИ РОМАН, I, Од Јувала до Моцарта;
Мићевићева управо објављена ЏЕПНА ИСТОРИЈА МУЗИКЕ, Од Орфеја до Љубице Марић, на сажет начин, у облику музиколошких песама и кратких једностраничних огледа о појединим композиторима, представља пут који је прешао досад и наговештава грађу четири предвиђена тома МУЗИЧКОГ РОМАНА који захватају време – али не без сталног погледа уназад, јер музикологија је наука у развоју – од године Моцартове смрти, 1791, до данас.

ЛИРСКИ ДОДЕКАМЕРОН

korica . ._5 korica LELA M..qxd.qxd
ЛИРСКИ ДОДЕКАМЕРОН
Представљање антологије македонске младе поезије

Уторак 23. мај у 20 часова
Српско књижевно друштво, Француска 7, Београд
Лирски додекамерон
Антологија младе македонске поезије, приредио Владимир Мартиновски
(Граматик,  2016)

Учествују:
Владимир Мартиновски, приређивач антологије
Рајко Лукач, преводилац
Душко Новаковић Подробније

54. Дисово пролеће у СКД-у

vladislavpetkovicdis
ПРЕДСТАВЉАЊЕ 54. ДИСОВОГ ПРОЛЕЋА У БЕОГРАДУ

Српско књижевно друштво,
Француска 7, Београд
Понедељак, 22. мај 2017, 12 часова

Градска библиотека „Владислав Петковић Дис“, као организатор „Дисовог пролећа“, и Одбор „Дисовог пролећа“, у мају организују већ традиционално представљање манифестације у простору Српског књижевног друштва у Београду, Француска 7.
И ове године, поводом завршних свечаности 54. манифестације Дису у част и у години обележавања стогодишњице Дисове смрти у Првом светском рату, Библиотека ће у сарадњи са Српским књижевним друштвом у понедељак 22. маја у 12 часова пријатељима и сарадницима Дисовог пролећа и Библиотеке, књижевницима, песницима, књижевним критичарима, новинарима и представницима других организација представити манифестацију, добитнике Дисове награде, награде Млади Дис, награде за есеј о Дису, као и издања 54. Дисовог пролећа: књига лауреата Дисове награде, часопис „Дисово пролеће“, каталог изложбе лауреата Дисове награде, књига изабраних песама Бранка В. Радичевића „Вечита пешадија и сродне песме“.
Позивамо вас да својим присуством увеличате представљање и проведете угодне тренутке у дружењу са поезијом.

Учесници:
– Злата Коцић, добитница Дисове награде за 2017. годину
– награђени аутори на конкурсима 54. Дисовог пролећа
– проф. др Радивоје Микић, председник жирија за Дисову награду
– проф. др Предраг Петровић, председник жирија за награду Млади Дис
– др Светлана Шеатовић, председница жирија за есеј о Дису
– др Богдан Трифуновић, директор манифестације „Дисово пролеће“
– Даница Оташевић, уредница часописа „Дисово пролеће“

Програм води: Дејан Симоновић

Књижевни животи Милоша Црњанског: Црњански у емиграцији

crnjaskicoodenbeach

U Kudn biču

Понедељак, 15. мај у 20 часова
Српско књижевно друштво, Француска 7, Београд
Књижевни животи Милоша Црњанског:
Црњански у емиграцији
Учествују:
Слађана Јаћимовић
Предраг Петровић
Вуле Журић

Чућемо и Црњанског како чита завршетак Друге Књиге Сеоба.

Уређује и води Дејан Симоновић

„Кроз десет дана било је све свршено и кажу нам да нећемо бити стрпани у логор у вароши Фођа, него да одлазимо из Рима, кроз који дан, у Португал – па ћемо, после, преко океана, у Лондон, из Португала. Ми онда идемо скоро, свако вече, на Пинчо, седимо на тераси ‘Валадије’ и посматрамо кубе Микеланђела – каткад до поноћи. Ћутимо. Говоримо мало. Чекамо дан одласка из Рима. Карин Нордстрем је узалуд покушавала да дозна нешто о фамилији моје жене, из Београда. Знамо само да је наша варош давно горела и да је сва у рушевинама. Чујемо да има много мртвих од немачких бомби. Кажу шездесет хиљада. Ћутимо.
Маја другога, најзад, дан поласка. Особље палате Боргезе одлази на римску станицу, опкољено карабинијерима, на мотоциклу. Као путујуће позориште, које је пропало.“
(Милош Црњански, Код Хиперборејаца)

Тог 2. маја 1941. године почиње странствовање Милоша Црњанског које ће се окончати тек у лето 1965. повратком у земљу. Материјално и душевно тешке емигрантске године Црњански ће провести у Лондону, у оскудици, усамљен, окружен интригама. Страни су ми и земља у којој се обрео, страна му је и сама емиграција.
Извесно време ради у Дирекцији за информативну службу при емигрантској Влади Краљевине Југославије.„Не пишем ништа. Рат је. Не пева се у кући мртваца“. У мају 1945. напушта службу саветника за штампу при Влади Југославије. Остаје без средстава, али се плаши повратка у земљу увераван од емиграције да ће бити осуђен због политичких ставова обзнањиваних у листу Идеје.
Милош и Вида Црњански се боре да преживе. Милош је књиговођа обућарске радње Хелстерн на Бонд стриту и разноси књиге фирме Хачардс на лондонском Пикадилију, сарађује у часопису Милана Стојадиновића  El Economist који излази у Аргентини. Вида шије лутке и хаљине за робну кућу Херодс. По речима самог Црњанског, не би издржао без Виде и њене исконске снаге.
Егзистенцијално веома тешке, то су, истовремено, стваралачки изузетно плодне године Милоша Црњанског.
У том периоду, објављује Ламент над Београдом, Другу књигу Сеоба, драму Конак, Итаку и коментаре, с поговором Танасија Младеновића.
Пише, на енглеском, и роман The Shoemakers of London (Лондонски обућари) (године 1946/47 када су и он и Вида на ивици самоубиства). „Доцније сам ту ствар преписао на српски, под насловом Роман о Лондону“, каже.

„Ви знате да је у римско доба изгнанство било тежа казна него смртна пресуда. Зашто? Зато што је на тај начин престајало све. Ако су осуђеника протерали некуд на Црно море или у неку туђу варош, у Александрију или негде другде, он више није постојао онако како је до тада постојао. Код мене је то било још много страшније пошто сам ја био писац, наш писац, увек у центру борбе, нећу да кажем свађе, али у центру литерарних борби, и одједанпут када из тога испаднете, онда ви не можете живети. Живот је мене терао да пишем, будила ми се жеља за животом и нада у повратак на своје место у српској књижевности. То нису патолошки изуми, то је један страшан нагон који нас тера и који нас стално доводи до лудила и чуђења – како то да не можете више да живите живот којим сте пошли? Не може човек, писац, да се промени, да се претвори у капетана, не може да се претвори ни у циркусџију, не може да се претвори ни у аутомобилисту. Он има за собом ноћ, дан, седи за својим столом а пред њим је машина за писање, и он одједанпут види да га не желе, да га нико не чита. Оног тренутка када су људи из моје земље почели да ми дају могућност да могу да радим, ја сам опет почео да живим, ја сам са највећим одушевљењем радио, писао.“ (Милош Црњански)

crnjanskiforeingpressmember

Илустрације су преузете са сајта Дигиталне Народне библиотеке Србије:
http://digitalna.nb.rs/sf/NBS/Biblioteke_celine_i_legati/Milos_Crnjanski_1893-1977

Борислав Пекић – четврт века касније

 

 

Понедељак 8. мај
у 20 часова
Српско књижевно друштво, Француска 7, Београд

Годишњице:
Борислав Пекић  – четврт века касније

Учествују:
Јасмина Ахметагић
Добривоје Станојевић
Срђан Вучинић
Уређује и води Дејан Симоновић

Протекло је четврт века од када Борислав Пекић физички није са нама. Али je његово moćno књижевно дело ту. Делује и отвара нам се на многo начинa. И отвара нам оно што би нам иначе остало затворено. Уобличава наше лично, историјско и надисторијско искуство. Подробније