У четвртак, 26. априла, преминуо је Борислав Радовић. Према песниковој жељи, сахрана ће бити обављена у кругу најуже породице.
Борислав Радовић је био један од најзначајнијих савремених српских песника, врстан преводилац, истанчани есејиста.
Рођен је 1935. у Београду. Завршио је студије Опште књижевности и теорије књижевности. Већи део радног века провео је као уредник у издавачкој делатности.
Подробније
НАГРАДА „БИЉАНА ЈОВАНОВИЋ” ЗА 2017. ГОДИНУ ПРИПАЛА ЈЕ МИРЈАНИ МИТРОВИЋ ЗА РОМАН ХЕЛЕНА ИЛИ О НЕМИРУ
Жири за награду „Биљана Јовановић”, коју Српско књижевно друштво додељује за прозно, драмско или песничко дело, објављено први пут, који је радио у саставу: Слађана Илић, Владислава Војновић и Драгана В. Тодоресков (председница), на седници одржаној 26. априла 2018. године у најужи избор уврстио је романе Папирне диско кугле Драгославе Барзут (Red Box, Београд), Последња станица Британија Горана Гоцића (Лагуна, Београд) и Хелена или о немиру Мирјане Митровић (Лагуна, Београд). После дискусије одлучено је једногласно да се награда Биљана Јовановић додели Мирјани Митровић за роман Хелена или о немиру. Подробније
Пријава за стицање статуса самосталног уметника
почев од трећег квартала 2018. године
Посредством Српског књижевног друштва можете да стекнете статус самосталног уметника ако делујете у области књижевности, без обзира да ли сте члан СКД-а или нисте.
Пријаве за стицање статуса самосталног уметника почев од трећег квартала (1. јула 2018. године) примамо закључно са 8. јуном ове године. Приспеле пријаве ће размотрити наша надлежна комисија и испитати да ли испуњавају критерујем за стицање статуса.
У основи, сатус самосталног уметника обезбеђује вама (и члановима ваше породице) право на здравствено и пензијско-инвалидско осигурање ако их не остварујете по неком другом основу, а на основу доприноса које уплаћује локална самоуправа.
Да бисте се пријавили на конкурс потребно је да доставите следећу документацију: Подробније
Субота, 28. април у 20 часова
Српско књижевно друштво, Француска 7, Београд
Милан Ковачевић ad honores
Учествују:
Мило Петровић
Драгош Калезић
Коста Чавошки
Ирина Суботић
Драган Лакићевић
Текстове Милана Ковачевића чита Владимир Пјановић
РАЗГОВОРИ С РАЗЛОГОМ:
ЗОРАН ПЕШИЋ СИГМА: ПОЕЗИЈА, ПРОЗА, ДРАМА…
Понедељак, 23. април у 19 часова
Српско књижевно друштво, Француска 7, Београд
Разговори с разлогом:
Зоран Пешић Сигма: поезија, проза, драма…
Разговарамо о делима Зорана Пешића Сигме објављеним током 2017. године:
Пастернаково уже, књига песама (Народна библиотека „Стефан Првовенчани”, Краљево, 2017)
Стровалија − приче о месту са кога пропада наша последња нада (Друштво књижевника и књижевних преводилаца Ниша, 2017)
Улица усамљених аутомобила − роман у крхотинама (Народна библиотека „Стеван Сремац”, Ниш, 2017)
Улица усамљених аутомобила, драма(„Сцена”, Нови Сад, 2017)
Учествују:
Весна Тријић
и аутор
Уређује и води Дејан Симоновић
Зоран Пешић Сигма je рођен 1960. у Белој Цркви (Банат). У Нишу живи од 1978. године. Радио је у Студентском културном центру као уредник, главни уредник и в. д. директора од 1985‒1991. Од 1991. до 1999. године радио је у Дому културе у Нишу као уредник филмског програма, покретач и уредник Нишког аналитичара (летопис културе града Ниша, часопис за уметничку критику) и као главни уредник програма. Од 1999. ради у Нишком културном центру. Уредник је часописа за књижевност, уметност и културу Градинa.
Члан је Српског књижевног друштва и Друштва књижевника и књижевних преводилаца Ниша.
Уредио је већи број књига за Студентски културни центар и Нишки културни центар.
Један је од тројице аутора Физистичког манифеста (1982) ( јединственог поетског покрета који је настао у Нишу), Епа о загађености Габровачке реке, изложбе Нови митски предели (мапе и колажи). Аутор је експерименталних телевизијских емисија и перформанса. Косценариста документарно-играног филма Упознајте Тома Лаха. Један је од оснивача клуба научне фантастике Лира.
Песме су му превођене на бугарски, румунски, мађарски, македонски, пољски, шпански и грчки језик.
Књиге песама:
Промаја, („Пегаз”, КОС, Београд,1983),
Оргијање празнине („Градина”, Ниш,1992),
Кактусова сенка – еп о страху („Кровови”, Сремски Карловци, 1993),
Удобност бесмисла („Просвета”, Ниш, 2004),
Воз за једног путника (Матична библиотека „Светозар Марковић”, Зајечар, 2008).
Варка – књига изгубљених визија (Народна библиотека „Стефан Првовенчани”, Краљево, 2012)
Сродне душе, (Балкански књижевни гласник, Београд, 2015)
Пастернаково уже (Народна библиотека „Стефан Првовенчани”, Краљево, 2017)
Књиге прозе:
Hronike o Hloygeu (Самиздат, Ниш 1991, коаутор), Terra Marginalis („Стубови културе”, Београд 1997, коаутор), Стровалија − приче о месту са кога пропада наша последња нада (Друштво књижевника и књижевних преводилаца Ниша, 2017) и Улица усамљених аутомобила − роман у крхотинама (Народна библиотека „Стеван Сремац”, Ниш, 2017).
Објављене драме:
Продавница смрти, („Градина”, Ниш, 2014), Улица усамљених аутомобила („Сцена”, Нови Сад, 2017).
Преведене књиге:
Воз за једног путника и Неухватљиво време двојезично у преводу Момчила Радића на грчки језик, у издању „Апопире”, Атина, 2012.
Воз за једног путника, у преводу Димитра Христова на бугарски језик, у издању ИК „Богианна”, Софија, 2013.
Варка, у преводу Ивана Антоновског на македонски језик, у издању „Македонија презент”, Скопље, 2013.
Награде и признања: „Кајухова награда” (1986), Награда Едиције „Исток-Запад”(2008), Награда „Тудор Аргези” (2015), Награда Балканског књижевног гласника (2015), Награда „Стеријиног позорја” за оригинални домаћи драмски текст (2017), Награда „Славиша Николин Живковић” (2017), Награда Града Ниша 11. јануар (2018).
За уреднички рад: Награда „Сергије Лајковић” (2010), „Светосавски печат” (2012. и 2015)
УЖИ ИЗБОР ЗА НАГРАДУ „БИЉАНА ЈОВАНОВИЋ” ЗА 2017. ГОДИНУ
Жири у саставу: Слађана Илић, Владислава Војновић и Драгана В. Тодоресков (председница) сачинио је ужи избор за награду „Биљана Јовановић”, коју Српско књижевно друштво додељује за прозно, драмско или песничко дело, објављено први пут. У конкуренцији су биле 124 књиге различитих жанрова и поетичких полазишта. У ужи избор ушло је осам наслова (поређаних према азбучном реду презимена аутора): Подробније
Како посредством Српског књижевног друштва остварити статус самосталног уметника и шта тај статус собом носи?
Статус самосталног уметника подразумева право на здравствено и пензијско осигурање за оне који га не остварују по другом основу.
Више о томе овде…
Четвртак, 19. април у 20 часова
Српско књижевно друштво, Француска 7, Београд
Представљамо:
Мира Поповић „Буђење“, књига прича
Учествују
Соња Миловановић
и ауторка
ШИРИ ИЗБОР ЗА НАГРАДУ „БИЉАНА ЈОВАНОВИЋ”
ЗА 2017. ГОДИНУ
Жири у саставу: Слађана Илић, Владислава Војновић и Драгана В. Тодоресков (председница) сачинио је шири избор за награду „Биљана Јовановић”, коју Српско књижевно друштво додељује за прозно, драмско или песничко дело објављено први пут. У конкуренцији су биле 124 књиге различитих жанрова и поетичких полазишта. Након читања, жири се определио за 28 наслова које је сврстао у шири избор. То су, према азбучном реду презимена аутора, следећи наслови: Подробније
Годишњице: Алекса Шантић – 150 година од рођења
„Песничке теме и поетички модели Алексе Шантића“
Понедељак, 16. април 20 часова
Српско књижевно друштво, Француска 7, Београд
Годишњице: Алекса Шантић – 150 година од рођења
„Песничке теме и поетички модели Алексе Шантића“,
зборник радова, уредили Јован Делић и Бојан Чолак
(Институт за књижевност и уметност, Дучићеве вечери поезије, Београд–Требиње, 2017)
Учествују:
Маја Белегишанин
Милица Ћуковић
Лазар Бојичић
Бојан Чолак
Уређује и води Дејан Симоновић Подробније
Славко Лебедински