„Песник“, Ђорђе Нешић, 2016.

ЂОРЂЕ НЕШИЋ, ПЕСНИК, зборник, уредио Драган Хамовић. – Краљево: Народна библиотека Стефан Првовенчани, 2016. – 270 стр.

Зборник је приређен у част песника Ђорђа Нешића (1956, Бијело Брдо код Осијека, од 1985. објавио 8 књига поезије, два издања завичајног речника Лук и вода: завичајни рјечник са ушћа Драве у Дунав, приредио више зборника, антологија, монографија),  добитника награде Жичка хрисовуља за 2015. годину. После уводне речи уредника Д. Хамовића, следи Бесједа награђеног песника у којој аутор „вичан стиху“, између осталог каже: „Послије учења заната, почео сам озбиљно да пишем онако како млади писац најчешће почиње – иронијским отклоном према традицији и пародирањем устаљених поетских форми и поступака… Тим лудистичким маниром исписане су моје прве двије књиге… Онда је дошао рат и све се окренуло наглавачке… Ни ја нисам имао куд него сам се, чим су се стишали бука и бијес, латио оловке. Али та оловка није више била инструмент лудизма. Окренуо сам се традицији, а традиција је и предачка кућа у којој се живи, садница лозе у винограду, ракија која цури из казана, храна спремљена на отвореној ватри… Активирао сам класичне лирске форме, исте оне које сам пародирао неколико година раније, и окренуо се базичном лирском пјевању.“ Ту разлику у начину певања између прве две књиге (Црв сумње у јабуци раздора, 1985. и Сурогати из 1990) и потоњих истичу и аутори који у Зборнику пишу о Нешићевој поезији, не негирајући њихову вредност. Наведимо их: Душан Иванић (Ђорђе Нешић и поезија крајишких Срба или пад у историју), Славица Гароња Радованац (Славонски Срби и мотив границе у поезији Ђорђа Нешића), Михајло Пантић (Евокативност поезије Ђорђа Нешића), Саша Радојчић (Историјско и аисторијско), Драган Хамовић (Лирски граничар подунавског пука), Јован Делић, Јана Алексић (Истинске нити сопства, где у сажетку истиче: „Главни јунак приче о аутопоетичком аспекту ове поезије отуда је лирско сопство. Захваљујући том посебном поетолошком ентитету, који се пробија у све, наизглед диспаратне, поетичке аспекте и визије, могуће је расветлити Нешићев специфичан песнички космос и мисао о поезији.“), Ана Гвозденовић,  Данка Спасојевић, Срђан Орсић (Ново читање раног Ђорђа Нешића), Никола Маринковић, Миломир Гавриловић, Васа Павковић (Ђорђе Нешић – песник пораза и мањине), Ђорђо Сладоје. Данка Спасојевић и и Боривоје Чалић сачинили су Селективну библиографију Ђорђа Нешића (229-256 стр.) и Регистар имена (257-264).

64).