Додела награде Биљана Јовановић за 2023. годину – видео

Додела награде Биљана Јовановић за 2023. годину Бори Ћосићу и Срђану Вучинићу
Пoнедељак, 30. септембар 2024. у 19 сати
Трибина Српског књижевног друштва Француска 7, Београд
Учествoвали:
Добитници награде: Бора Ћосић и Срђан Вучинић
Драган Бошковић, председник жирија
Председник УО СКД-а Ненад Милошевић

Додела награде Биљана Јовановић за 2023. годину

Трибина Српског књижевног друштва
Француска 7, Београд
Додела награде Биљана Јовановић за 2023. годину
Бори Ћосићу и Срђану Вучинићу
Пoнедеља
к, 30. септембар 2024. у 19 сати
Учествују:
Добитници награде и чланови/чланице жирија Драган Бошковић, Даница Вукићевић, Тијана Матијевић
Ненад Милошевић


Подробније

ОТКАЗАНО: Сећање: Богдан А. Поповић (1936–2024)

ДОГАЂАЈ ЈЕ ОТКАЗАН

Сећање

Богдан А. Поповић (1936–2024)

 Српско књижевно друштво

Француска 7. Београд

Четвртак, 26. септембар у 19 сати

Учествују:

Милица Мустур

Соња Миловановић

Владимир Вукомановић Растегорац

Води:

Дејан Симоновић

Подробније

Додела награде “Воја Чолановић” Маријани Чанак

Трибина Српског књижевног друштва
Француска 7, Београд
Додела награде Воја Чолановић
Маријани Чанак
за збирку прича Пут од црвене цигле
понедељак, 16. септембар 2024. у 19 сати

Учествују:
Маријана Чанак
Љубица Арсић
Ненад Милошевић Подробније

Маријана Чанак добитница награде „Воја Чолановић“

Српско књижевно друштво објављује да је жири за доделу награде „Воја Чолановић“, у саставу Јелена Ленголд, Љубица Арсић и Васа Павковић (председник) једногласно донео одлуку да се награда за најбољу приповедачку књигу објављену у 2023. додели збирци  Пут од црвене цигле Маријане Чанак (у издању Bulevar Booksa из Новог Сада). Ова књижевна награда се додељује по први пут, с намером да чува успомену на великог прозног писца Воју Чолановића и укаже на значај приповетке као књижевног жанра.

Подробније

Преминуо је Здравко Крстановић

Здравко Крстановић

(30. јул 1950 – септембар 2024)

Рођен је у Сиверићу у Далмацији 30. јула 1950. године, преминуо је у Београду, септембра 2024. године. Био је песник, прозаиста, критичар, драмски писац и сценарист, члан Српског књижевног друштва. Гимназију је похађао у Книну и Сплиту, југославенске језике и књижевности и компаративну књижевност дипломирао је на Филозофском факултету у Загребу. До октобра 1991. живео је у Сплиту, а отада је живео у Београду. Подробније

Завршена Шеста међународна књижевна колонија СКД-Крупара

Завршена је Шеста међународна књижевна колонија СКД-Крупара
27-31. август 2024.
Аудио запис:

Учесници Русанка Љапова (Русанка Ляпова), Бугарска; Олга Лалић Кровицка (Olga Lalić-Krowicka), Пољска; Петер Божик (Bozsik Péter), Мађарска; Љубица Арсић, Војислав Карановић и Дејан Алексић (Србија). Уредници: Ђорђе Кубурић и Дејан Симоновић.
Колонија се одржава од 2019. године у прелепом амбијенту комплекса Крупара у Бачком Душанову код Суботице, захваљујући предусретљивости породице Анђелић, и уз финансијску подршку Министарства културе Републике Србије.

Брошуру Колоније можете наћи на: https://www.skd.rs/wp-content/uploads/projekti/MKKBrosura2024net.pdf

 

Учесници Шесте међународне књижевне колоније СКД-Крупара

Међународна књижевна колонија СКД-Крупара
27-31. август 2024.
Учесници
Русанка Љапова (Русанка Ляпова), Бугарска; Олга Лалић Кровицка (Olga Lalić-Krowicka), Пољска; Петер Божик (Bozsik Péter), Мађарска; Љубица Арсић, Војислав Карановић и Дејан Алексић (Србија).
Уредници: Ђорђе Кубурић и Дејан Симоновић.
Русанка Љапова (Русанка Ляпова), Бугарска
Рођена 1966. у Бугарској, у Бургасу, на обали Црног мора. Завршила славистику на универзитету у Софији и затим радила као лектор за српскохрватски језик на универзитетима у Пловдиву и Великом Трнову и као професор српског језика на Војној академији у Софији. Десетак година живела као слободни уметник и бавила са преводима, а тренутно поново ради на Војној академији као професор бугарског језика.
Још од студија се бави превођењем које је постало њена стална љубав и занимање. Као млади преводилац добила супсидијум Међународног фонда In Tranzitum за двонедељни боравак у Београду у априлу 2000. године. Сарађивала је у заједничком бугарско-српско-македонском пројекту посвећеном женској поезији деведесетих година, у организацији воркшопа са истом темом и превела песме за Антологију 33 песникиња из Србије, Македоније и Бугарске, коју је званично представила у мају 2004.године на БЕПС-у. На почетку је више преводила поезију али са годинама радије преводи прозу и понекад драме. Превела више од 50 књига различитих српских, хрватских, босанских и македонских аутора. Између њих су Мирослав Крлежа, Борислав Пекић, Александар Тишма, Милорад Павић, Михајло Пантић, Светислав Басара, Јовица Аћин, Давид Албахари, Миљенко Јерговић, Дубравка Угрешић, Фарук Шехић, Влада Урошевић и др.
Од 2003. године је члан Бугарског Савеза преводилаца и од 2009. године – Клуба позоришних преводилаца.
Била је резидент Удруге Курс у 2017. и 2019. године је била члан међународног жирија за доделу Његошеве награде.
За превод романа Милорада Павића Предео сликан чајем (2010.) добила је награду Бугарског Савеза преводилаца, а 2014. године за превод „Мама Леоне“ Миљенка Јерговића – награду за изузетна достигнућа у области превођења.
Сваким новим радом осећа да све мање зна о уметности превођења. Воли море, али живи у Софији, далеко од њега, воли да чита из задовољства и да се састаје са пријатељима, али за ове ствари има све мање времена. Схвата да је превођење усамљена, свеобухватна активност која постепено претвара њен живот у странице преведених текстова, измештајући га га из опипљиве стварности у област фикције.

Подробније