Са трибине Добривоје Станојевић СРПСКИ ИДЕНТИТЕТ И ЗЛАТНО РУНО


Са трибине
Добривоје Станојевић
СРПСКИ ИДЕНТИТЕТ И ЗЛАТНО РУНО
Филозофски факултет у Београду, 2025.
О књизи разговарају Добривоје Станојевић и Дејан Симоновић
Четвртак, 12. новембар 2026. у 19 сати
Српско књижевно друштво, Француска 7, Београд

Добривоје Станојевић СРПСКИ ИДЕНТИТЕТ И ЗЛАТНО РУНО

Позивамо вас на књижевну трибину
Четвртак, 12. новембар 2026. у 19 сати
Српско књижевно друштво, Француска 7, Београд

Добривоје Станојевић
СРПСКИ ИДЕНТИТЕТ И ЗЛАТНО РУНО
Филозофски факултет у Београду, 2025.

О књизи разговарају Добривоје Станојевић и Дејан Симоновић

Подробније →

Конкурс за награду „Биљана Јовановић“ за дела објављена 2026. године

Конкурс за награду „Биљана Јовановић“ за дела објављена 2026. године

Српско књижевно друштво расписује конкурс за награду „Биљана Јовановић“ за прозна, песничка и драмска дела први пут каталогизована и објављена 2026. године у штампаном издању. Изабрана и сабрана дела ни теоријске или књиге за децу, неће се узимати у разматрање.

Књиге (четири примерка, са назнаком: „за награду Биљана Јовановић“) треба послати најкасније до 31. 12. 2026. године на адресу: Српско књижевно друштво,  Француска 7, 11158 Београд,.

Жири ће радити у саставу: Саша Ћирић (председник), Виолета Стојменовић и Станислава Бараћ.

Књиге послате на конкурс се не враћају. Подробније →

ОТКАЗАНО: Сабрана књижевноисторијска и есејистичка дела Милорада Павића

Четвртак, 5. новембар 2026. у 19 сати

Српско књижевно друштво, Француска 7, Београд

Сабрана књижевноисторијска и есејистичка дела Милорада Павића

Приређивач и уредник проф. емеритус др Сава Дамјанов.

Издавачи: Културни центар Војводине „Милош Црњански” (Нови Сад) и Народна библиотека Србије (Београд)

Разговарају Сава Дамјанов и Дејан Симоновић

Подробније →

Преминуо Ибрахим Хаџић (1944-2026)

Ибрахим Хаџић (1944-2026)

Књижевник Ибрахим Хаџић рођен је у Рожајама 1944. Умро је у Београду 27. октобра 2026. Осмогодишњу школу завршио је у родном месту, гимназију у Новом Пазару. Дипломирао је историју уметности на Филозофском факултету у Београду. Широј јавности познат је као легендарни уредник Школског програма на ТВ Београд. Деведесетих година био је изложен притисцима и претњама, на крају је морао да поднесе оставку и да напусти телевизију. Објавио је 17 књига песама, пет књига прозе и других радова и десет књига о гљивама. Добитник је бројних награда за поезију: Исидора Секулић, Милан Ракић, Биљана Јовановић, Перо Ћамила Сијарића, Ристо Ратковић, Босански стећак… О песништву Ибрахима Хаџића написано је бар стотинак есеја, приказа и књижевних критика. Подробније →

Са трибине Хрватско друштво писаца у Српском књижевном друштву

Хрватско друштво писаца у Српском књижевном друштву

Гости Ана Брнардић, Адријан Опроију и Горан Чолакхоџић
Програм води Ненад Милошевић
Петак, 23. октобар 2026. у 19 сати
Српско књижевно друштво, Француска 7, Београд

Са трибине Саша Обрадовић: Гост је отишао

Саша Обрадовић
Гост је отишао, роман
Академска књига, 2026.

Учествују:
Жанета Ђукић Перишић
Саша Обрадовић

Води: Дејан Симоновић

Среда, 21. октобар 2026. у 19 сати
Српско књижевно друштво, Француска 7, Београд

Даница Павловић: Говор на додели награде Биљана Јовановић

Данас, када примам награду „Биљана Јовановић“ желим да вам се обратим једноставним речима.

Сложићете се, осећања која доминирају у друштву, нису пријатна осећања. Преовлађују бес, туга, безнађе.

Као контрапункт томе, желим да вам кажем да сам срећна што сам вечерас у оваквом друштву. Недостају ми још неки важни људи, али су у мојим мислима.

Контрапункт је термин који је Биљана Јовановић користила да опише однос између усамљеног „ја“ и репресије коју генерише друштво, а које назива „ми“.* Ја ћу данас да уведем у коло још једно „ми“, а то смо ми, грађани које занима култура ове земље. Подробније →

Саша Илић: Говор на додели Награде Биљана Јовановић

ИЗВОД ИЗ АВАЛСКИХ СВЕСКИ

Говор на додели Награде Биљана Јовановић

У интервјуу који је с Биљаном Јовановић марта 1983. водила Борка Павићевић, дакле годину дана након извођења њене прве драме Улрике Меинхоф под насловом Стаммхеим, на питање које се односило на проблем односа револуције и сентимента, Биљана одговара: „Нисам ја говорила о том сентименту , о тој емоционалности … то су неке друге ствари … Мене су занимали живи људи муцави, несрећни, промашени, убијени од стране државе, моћног државног апарата, даке, занимао ме је контрапункт држава-појединац, тај појединац може бити и вишеструки убица, убица са апаратом и ту се брише све, иза те линије, они нису више експоненти идеје, држава није више чување реда, већ тамо је сила, а овамо је једно створење.“ Подробније →