Рођен је 1949. године у Бечкереку (данас Зрењанин). Писао је поезију, прозу, есеје, књижевну и ликовну критику.

После завршене гимназије у родном граду, студирао је општу књижевност са теоријом књижевности на Филолошком факултету у Београду.

Био је Српског књижевног друштва, Друштва књижевника Војводине и Српског ПЕН-а.
Био је један од оснивача и две деценије главни и одговорни уредник часописа за књижевност и културу Улазница.

Књиге песама

• Оружје људски рањено (1970)
• Шуми се враћају прагови (1974)
• Даровно путовање (1978)
• Панглосов извештај (1982)
• Сузе у луна-парку (1987)
• Оченаш на Тајмс скверу (1991)
• Огњена Марија (са Иваном Даниковим) (1991)
• Оловни долов (1995)
• Лед и млеко (2003)
• Пси верса (2005)
• Кањишка монотипија (2007)
• Стара кантина (Адреса, Нови Сад, 2011)
• Северни изговор (Повеља, Краљево, 2011)
• Псећа суза (2014),
• Ди (2014),
• Непознавање природе (2017),
• Авети Атара (2020)
• Помпеја или Дах у праху (2023)

Књиге прозе

• Банатска читанка (1990)
• Мој бегејски део света (1994)
• Бајке о грму (1994)
• Чеховија (1996)
• Вез у ваздуху (1998)
• Жртве бидермајера (2000)
• Сибилски гласови (2001)
• Нада станује на крају града (са Угљешом Шајтинцем) (2002)
• Водено дете (2004)
• Кинеско двориште (2006)
• Лyрик-клиник (Геопоетика, 2009),
• Дилинкуца (са Људмилом Шајтинац, 2012),
• Порцелан (Геопоетика, 2017),
• Сува игла (2019),
• Пелерина (2020),
• Микеланђелов помоћник (2023).

Књиге есеја

• Демогоргон (1990)
• Хотел Чарнојевић (1989)
• Хајка на Актеона (1997)

Изведена драмска дела

• Цвеће и смрт старог Луке,
• Љупчетови снови – поетско позорје за децу,
• Банатикон,
• Стева Светликов,
• Атлантска веза,
• Паорска грозница.

Награде и признања

• Младост,
• Сребрни печат вароши сремскокарловачке,
• Карољ Сирмаји,
• Милутин Ускоковић,
• Стеван Пешић,
• Књига године ДКВ,
• Димитрије Митриновић
• Тодор Манојловић за модерни уметнички сензибилитет за 2019.
• Ђура Јакшић
• Васко Попа

Био је члан Српског књижевног друштва.

Поезија, проза и есеји Радивоја Шајтинца превођени су на енглески, немачки, француски, шпански, мађарски, словеначки, македонски, румунски, пољски, фински, турски, словачки и грчки језик.

Роман Жртве бидермајера објављен је у преводу на енглески у едицији Српска проза у преводу (Serbian Prose in Translation) у издању Геопоетике 2012. године. Друго издање овог романа објавио је 2015. амерички издавач Blooming Twig Books, Nјujork.