Аћин Јовица

Јовица Аћин

Јовица Аћин рођен је 1946. године у Србији (у Зрењанину), а живи у Београду.
Неколико пута је, седамдесетих година прошлог века, осуђиван због дисидентских текстова и ставова. Био је, између осталог, уредник два значајна дела о логорима: Архипелаг Гулаг Александра Солжењицина и мемоарског рада о Голом отоку Музеј живих људи Драгољуба Јовановића. Превео је десетине књижевних и филозофских дела с немачког, француског и енглеског језика.
Осим збирке песама Унакрст дивљина памћења (1970), аутор је следећих књига:

Есеји

  • Изазов херменеутике (1975)
  • Паукова политика (1978)
  • Шљунак и маховина (1986)
  • Поетика растројства (1987)
  • Поетика кривотворења (1991, 2013)
  • Гатања по пепелу (1993, 2003, 2009)
  • Апокалипса Сад (1995, 2004, 2012)
  • Шетња по крову (2007)
  • Голи приповедач (2008, 2011)

Приче

  • Дуге сенке кратких сенки (1991, 1997, 2003)
  • Уништити после моје смрти (1993, 2000)
  • Лептиров сановник (1996)
  • Неземаљске појаве (1999)
  • Лебдећи објекти (2002)
  • Ко хоће да воли, мора да умре (2002)
  • Мали еротски речник српског језика (2003)
  • Дневник изгнане душе (2005)
  • Прочитано у твојим очима (2006, 2007)
  • Ушће Океана (2011)
  • Јеванђеље по магарцу (2013)

У сарадњи са сликарима, библиографска издања

  • Одисеја једне сенке [с Љубом Поповићем] (2000)
  • Голи демони, наге жене [с Миленком Милетићем] (2006)

Романи

  • Сродници (биће објављен у издању Лагуне 2017. године)

Добитник је књижевних награда:

  • Сретен Марић, 2009.
  • Виталова награда, 2006.
  • Андрићева награда за причу, 2004.
  • Политикина награда за причу, 2003.
  • Тодор Манојловић, 2002.
  • Стеван Пешић, 1999.
  • Сзирмаи Каролy, 1999.
  • Душан Васиљев, 1999.
  • Станислав Винавер, 1993.
  • Иво Андрић, за есеј (Херцег-Нови, Црна Гора), 1993.
  • Павле Марковић Адамов, 1993.
  • Борбина награда за есеј, 1991.
  • Ђорђе Јовановић, 1975.
  • Милан Богдановић, 1975.
  • Стиг, за поезију (Пожаревац), 1971.
Facebooktwitterredditpinterestlinkedinmail