Рођен је 1960. године у Вршцу.

Књиге поезије

• Ресурекциона сеча почетног положаја (1993)
• Ортодоксна опозиција алтернативе слободног избора – артефакт 1 (1995)
• Желите ли да бесплатно летите? визуелна поезија са Звонком Сарићем (1997)
• Корен кључа, наличје равнодневице (1999)
• Слава декадног система или о А Е И О У (2000)
• 2002 визуелна поезија (2002)
• Протоплазма (2003)
• 1 2 3 вежбајмо троуглове визуелна поезија (2006)
• Филмови поезија (2008)

Проза

• Пренатални живот, роман (1997), друго издање (2005)
• Ја, Разарач , новела (1998)
• Нови Вавилон, prosa brutalis, роман, (1998) , (2001)
• Доле, у Зони , приче, интернет издање (www.rastko.org.rs) (2000)
• Јесен Скупљача , приче 2007)
• Багра дише, приче (2009)
• У одвајању, приче (2009)
• Лед, 2010. двороман
• Мудријаши, свемирска пуцачина, ујдурма, 2012. визуелороман
• Футуриста у одступању или Унезверијада, 2012. роман

Есеји

• Преко границе миленијума (сигнализам – изазов преступа) са Звонком Сарићем (2005)
• 101 лице фантастике, есеји, (2008, 2015)

Заступљен је у антологијама српске и југословенске фантастике

Награде

• 1998 – Награда Српског друштва за научну фантастику из Београда за најбољу српску дугу причу: „Више од 90 фрагмената повратка“ („Књижевна реч“, бр. 492/493, Београд, 1997)
• 1999 – Награда друштва за научну фантастику из Београда „Лазар Комарчић“ за најбољу кратку српску причу: „Истините лажи о рату светова“ (часопис „Знак Сагите“, бр. 5, Београд, 1998)
• 2010 – Награда Друштва књижевника Војводине за најбољу књигу године „У одвајању“
• 2017 – Награда „Станислав Лем“ за фантастику у књижевности, додељује ИКЦ „Соларис“ Нови Сад

Литература о писцу

• Бисер српске фантастике Зоран Стефановић о роману Пренатални живот:

• “У најбољој негативној утопији српске књижевности, Илија Бакић потврђује снагу своје фантастичке имагинације ” Васа Павковић о роману Пренатални живот .
  ” … јер уметничка перцепција коју презентира Бакић представља усавршени модел чулног апарата, осетљив на до сада невидљиве фреквенције стварности која нас окружује, па еволуција проистиче из креације, мутација се активира и време живљења поприма нови значај. ” Слободан Шкеровић о роману Нови Вавилон , prosa brutalis

  ” У делом полемичкој а делом сарадничкој интертекстуалности Бакићеве најновије књиге, са прећутним или експлицитним реминисценцијама на (…) ауторитет великог кодекса хришћанства, са дубоким сенкама дистопијскомг футуризма, добили смо горко-ироничну фреску избављења, које управо зачиње нову дехуманизујућу спиралу .”Драгиња Рамадански о књизи Корен кључа, наличје равнодневице.

  ” Карактеристика Бакићеве поезије је реоријентација након деконструкције, када се све оно што је синтетизовано демонтира и пресложи. Бакић урања у лавиринт нереда да би почео стварати ред. Јасно је да су утопистичке илузије разбијене, али ова поезија доказује могућност субверзивности индивидуе. Бакић пориче говор који је одрицање од идентитета и прелази границе досуђеног језика .” Звонко Сарић о књизи Слава декадног система или о А Е И О У