Позивамо вас на књижевно вече
Четвртак, 26. новембар 2026. у 19 сати
Српско књижевно друштво, Француска 7, Београд
Ђорђе Кубурић
Календар, поезија
Књижевна општина Вршац, 2026.

Кратке форме згушњавају време. Успоравају га, убрзавају, или пак усложњавају? У Календару Ђорђа Кубурића време је замрзнуто, па се тако с лакоћом призивају догађаји којима и само лирско биће сведочи посредно. Као да свака песма има свој чамчић и чека тренутак да доплови до луке. Рецимо, октобар је, искрцава се Црњански! Или, на пример: почиње киша, а с њом и тренутак сећања, отварања лирског ја: „Била је блага попут кише додирујући моје месо, кости и очи.“ (Додир кише). Непрестана поигравања са метафоричношћу која мења стране (конкретно за апстрактно или обрнуто), на микронивоу, али и на крупнијем платну, чине уметнички доживљај Календара јединственим.
(из поговора Драгане В. Тодоресков)
СТАРЕЊЕ ЈЕ СВЕ ШТО ТИ ТРЕБА
Кад бих имао унучад, волео бих да ми сви они – бебе и њихови родитељи – бану у кућу, спавају на поду, међу бенкицама и пеленама. Хоћу буку, много људи на малом простору, да буде плеса, галаме, просипања пића, гласне музике и полупаног посуђа. Нека се све распадне, нек дођу сви моји пријатељи, да ме клепају по рамену и кажу да ме воле.И нек моја породица буде похлепна, нек долазе, нек траже и узимају. Потребна су ми јутра за благослов и праштање. Нећу одлуке, хоћу да живот бриди, хоћу дно реке. Дајте ми све те недовршене тренутке, један добар окретај на раскошном точку
Славко Лебедински