Рођен је у Краљеву 1. јула 1961. године. Преминуо је у Београду 26. јануара 2024.

За редовног члана Српске академије наука и уметности изабран је 8. новембра 2018. године.

Дела

Кратка проза

Савети за лакши живот: роман уз кафу, Књижевна омладина Србије, Београд 1989.

Острво и околне приче, Просвета, Београд 1996.

Ближњи, Народна књига – Алфа, Београд 2002.

Све што знам о времену, Народна књига – Алфа, Београд 2003.

Разлике, Народна књига – Политика, Београд 2006.

Претраживач: записи, Народна књига – Алфа, Београд 2007.

Испод таванице која се љуспа, Новости, Београд 2010.

Породичне сторије, Моно и Мањана, Београд 2011.

Унутрашње двориште, Лагуна, Београд 2018.

Романи

Атлас описан небом, Матица српска, Нови Сад 1993.

Опсада цркве Светог Спаса, Народна књига – Алфа, Београд 1997.

Ситничарница „Код срећне руке”, Народна књига – Алфа, Београд 2000.

Папир са воденим знаком (Роман делта: Ток 1), Лагуна, Београд 2022.

Иконостас (Роман делта: Ток 2), Лагуна, Београд 2022.

Драма

Скела / The Ferry, Народна књига – Алфа, Београд 2004.

Матица, Атеље 212, Београд 2011.

Његови романи и збирке прича објављени су у преко сто тридесет издања, од чега шездесет издања у преводу на руски, француски, италијански, шпански, немачки, пољски, бугарски, словеначки, македонски, енглески, мађарски, чешки, словачки, белоруски, грчки, холандски, арапски и персијски језик. Двадесетак његових прича је заступљено у антологијама српске приче у земљи и иностранству.

Нека од Петровићевих дела су адаптирана за позориште, телевизију и радио:

• „Опсада цркве Светог Спаса“, драматизација и режија Кокан Младеновић, Народно позориште Сомбор, 2002;
• „Скела“, по сопственом драмском тексту, продукција Народно позориште у Београду, режија Кокан Младеновић, Орашац, 2004;
• радио-драма „Богородица и друга виђења“, драматизација Сања Милић, режија Нађа Јањетовић, Драмски програм Радио Београда, 2007;
• телевизијски филм „Ближњи“, по сопственом сценариjу, режија Мишко Милојевић, Драмски програм РТС-a, 2008;
• „Матица“, по сопственом драмском тексту, режија Рахим Бурхан, Атеље 212, 2011;
• радио-драма „Изнад пет трошних саксија“, драматизација и режија Страхиња Млађеновић, Драмски програм Радија Нови Сад, 2011.

Петровић је добитник више књижевних признања и награда, међу којима су:

Награда „Борислав Пекић”, за синопсис романа Опсада цркве Светог Спаса, 1994.
Просветина награда, за књигу кратке прозе Острво и околне приче, 1996.
Награда „Меша Селимовић”, за роман Опсада цркве Светог Спаса, 1998.
Награда „Рачанска повеља”, за роман Опсада цркве Светог Спаса, 1999.
НИН-ова награда, за роман Ситничарница „Код срећне руке”, за 2000.
Награда „Златни сунцокрет”, за роман Ситничарница „Код срећне руке”, 2001.
Награда Народне библиотеке Србије за најчитанију књигу године, за роман Ситничарница „Код срећне руке”, 2002.
Награда „Борисав Станковић”, за књигу кратке прозе Ближњи, 2003.
Награда „Светозар Ћоровић”, за роман Разлике, 2006.
Андрићева награда, за књигу прича Разлике, 2007.
Награда „Кочићева књига”, за драму Матица, Бања Лука, 2011.
Награду „Лаза Костић”, за књигу кратке прозе Испод таванице која се љуспа, 2011.
Награда „Златни крст кнеза Лазара”, 2014.
Велика награда „Иво Андрић”, за животно дело, за 2018.
Награда „Вељкова голубица”, за свеукупно приповедачко стваралаштво, 2018.
Награда „Григорије Божовић”, за Изабрана дела, 2019.
Награда „Станислав Лем”, 2020.
Награда „Златна књига Библиотеке Матице српске”, 2021.
Награда „Рамонда сербика”, 2022.
Награда „Бескрајни плави круг”, за роман Иконостас, 2022.
Награде Вукове задужбине, за уметност, за двокњижје Папир са воденим знаком и Иконостас.
Књижевна награда „Београдски победник”, за роман Папир са воденим знаком.
Награда „Владан Десница”, за роман Иконостас, 2023.

Био је члан Српског књижевног друштва, Српског ПЕН-центра и Управног одбора Задужбине “Иво Андрић”