
Горан Петровић
Рођен је у Краљеву 1961. године. За редовног члана Српске академије наука и уметности изабран је 8. новембра 2018. године.
Објавио је:
- књигу кратке прозе „Савети за лакши живот“ (1989),
- роман „Атлас описан небом“ (1993),
- збирку приповедака „Острво и околне приче“ (1996),
- роман „Опсада цркве Светог Спаса“ (1997),
- роман „Ситничарница Код срећне руке“ (2000),
- збирку приповедака „Ближњи“ (2002),
- књигу изабране кратке прозе „Све што знам о времену“ (2003),
- драмски текст „Скела“ (2004),
- збирку приповедака „Разлике“ (2006),
- књигу записа „Претраживач“ (2007),
- новелу „Испод таванице која се љуспа“ (2010) и
- драмски текст „Матица“ (2011).
Књиге су му штампане у сто десет издања (од чега педесет издања у преводу).
Романи и приче Горана Петровића објављивани су у преводу на француски, руски, шпански, немачки, италијански, бугарски, словеначки, пољски, украјински, македонски, енглески, мађарски, чешки, словачки, белоруски, грчки и холандски језик.
Нека од Петровићевих дела су адаптирана за позориште, телевизију и радио:
- „Опсада цркве Светог Спаса“, драматизација и режија Кокан Младеновић, Народно позориште Сомбор, 2002;
- „Скела“, по сопственом драмском тексту, продукција Народно позориште у Београду, режија Кокан Младеновић, Орашац, 2004;
- радио-драма „Богородица и друга виђења“, драматизација Сања Милић, режија Нађа Јањетовић, Драмски програм Радио Београда, 2007;
- телевизијски филм „Ближњи“, по сопственом сценариjу, режија Мишко Милојевић, Драмски програм РТС-a, 2008;
- „Матица“, по сопственом драмском тексту, режија Рахим Бурхан, Атеље 212, 2011;
- радио-драма „Изнад пет трошних саксија“, драматизација и режија Страхиња Млађеновић, Драмски програм Радија Нови Сад, 2011.
Петровић је добитник више књижевних признања, међу којима су:
- књижевна стипендија Фонда Борислав Пекић,
- награда „Меша Селимовић“,
- НИН-ова награда за роман године,
- „Виталова“ награда,
- „Рачанска повеља“,
- награда Народне библиотеке Србије за најчитанију књигу године,
- награда „Борисав Станковић“,
- награда „Светозар Ћоровић“,
- награда „Иво Андрић“,
- награда „Лаза Костић“
- “Велика награда Иво Андрић” за животно дело
Члан је Српског књижевног друштва и Српског ПЕН-центра.





