Јован Христић (1933–2002)

Јован Христић (1933–2002)

Joвaн Христић je српски пeсник, дрaмски писaц, eсejистa, књижeвни и пoзoришни критичaр, прeвoдилaц, урeдник Књижeвнoсти, листa Дaнaс и урeдник у ИРO Нoлит.
Рођен је 26. августа 1933. године у Београду. Био је редовни професор на Факултету драмских уметности и предавао драматургију свим генерацијама од 1967. године.
У августу 2001. године добио је међународну награду „Стјепан Митров Љубиша“.
Умро је у Сремској Каменици 20. јуна 2002. године.
Јован Христић био је праунук Филипа Христића, по сину Јовану Христићу.

Дела

Књиге песама
Дневник о Улису (1954), Песме 1952-1959 (1959),  Александријска школа (1963), Старе и нове песме (1988), Нове и најновије песме (1993), Сабране песме (1996), Сабране песме (2002), У тавни час – постхумно (2003)

Драме
Чисте руке (1960), Орест (1961), Савонарола и његови пријатељи (1965),
Седморица: данас (1968), Тераса (1972)

Књиге критика, студија и огледа
Поезија и критика поезије (1957), Поезија и филозофија (1964), Облици модерне књижевности (1968), Позориште, позориште (1976), Чехов, драмски писац (1981), Позориште, позориште II (1982), Студије о драми (1986), Позоришни реферати (1992), Есеји (1994), Позоришни реферати II (1996), О трагедији (1998), О трагању за позориштем (2002), Изабрани есеји – постхумно (2005)

Критичка проза
Професор математике и други есеји (1988), Професор математике и други други есеји (1997), Тераса на два мора – постхумно (2002)

Facebooktwitterredditpinterestlinkedinmail