Марија Караклајић, рођена 1978. године у Крагујевцу, дипломирала је драматургију на Факултету драмских уметности у Београду 2002. године. Као стипендисткиња ДААД-а, завршила је 2007. двогодишње мастер студије драматургије на Универзитету „Јохан Волфганг Гете“ у Франкфурту, код Ханс-Тиса Лемана.
Од 2001. године ради као слободна драматуршкиња у Србији, Немачкој, Аустрији, Швајцарској, Холандији, Словенији и Хрватској. Сарађивала је с бројним институционалним позориштима и фестивалима међу којима су: Народно позориште у Београду, Атеље 212, Битеф театар, Резиденцтеатар Минхен, Националтеатар Манхајм, Штатсшаушпил Дрезден, Дизелдорфер шаушпилхаус, Шаушпилхаус Грац, Луцернер театар, Хет вем театар, Словенско народно гледалишче Марибор, Салцбургер фестшпиле, Фестивал белуар болверк интернационал, Дубровачке љетне игре. Током позоришне сезоне 2003/04. била је координаторка програма за развој драмског текста у оквиру пројекта „Нова драма“ у Народном позоришту у Београду, а 2012/13. драматуршкиња Малог позоришта „Душко Радовић“.
Ради за Фондацију „С. Фишер“ из Берлина и преводи с немачког језика.
Драме: „Fausse attaque, mal paré“ (2000), „Млечни зуб земље“ (2002), „Лице од стакла“ (2005), „Кућа с три руке“ (2011), „Парс хостилис“ (2016). Њене драме извођене су у Србији, Немачкој и Швајцарској. Преведене су на немачки, енглески, пољски, италијански и румунски језик и објављене у домаћим и страним часописима и антологијама драма.
Добитница је награде за драмско стваралаштво „Борислав Михајловић Михиз“ (2007) и награде „Биљана Јовановић“ (2022).