Милан Ђорђевић

Драгољуб Ђорђевић

Живи у Београду где је завршио основну и средњу школу и где је завршио две године Опште књижевности и теорије књижевности на Филолошком факултету. Похађао Школу цртања у Шуматовачкој улици у Београду. Пише поезију, прозу – приче и прозу романа, есеје и преводи са енглеског, словеначког и француског језика. Ожењен Љиљаном Гаковић са којом има ћерке Јелену и Милану. Пуно путовао по некадашњој Југославији и Европи. Од 1984. до 1988. године био члан редакције београдског часописа КЊИЖЕВНА КРИТИКА. Имао статус слободног уметника и био члан прво УДРУЖЕЊА КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ где је био члан комисије за везе са иностранством па СРПСКОГ КЊИЖЕВНОГ ДРУШТВА. Члан је УДРУЖЕЊА КЊИЖЕВНИХ ПРЕВОДИЛАЦА СРБИЈЕ. Такође, члан Ex-Yu PEN – a. Био главни уредник издавачке делатности Форума писаца где је изашло више књига. Сад има статус инвалидског и националног пензионера. У Словенији боравио 1984., 1986., 1994., 2000. године као вишемесечни стипендиста словеначког PEN -а. Априла 1995. године учествовао на манифестацији Lyrikertreffen у M инстеру, Немачка, где је имао више читања поезије и где је учествовао на «Forum zum Verhältnis von Politik und Lyrik im ehemaligen Jugoslawien». А 1996. године учествовао на « Међународним књижевним сусретима Виленица 96 » у Словенији. У Краљеву 1997. године учествовао на књижевној манифестацији « Жичка хрисовуља ». Као четворомесечни стипендиста фондације « Хајнрих Бел » боравио у Немачкој од почетка 1998. до половине априла 1998. године у кући писца Хајнриха Бела у месту Лангенброх. Од 3.11.1998. до 15.1. 1999. био у Бечу као стипендиста организације KulturKontakt Austria. Од 16. 8. 1999. до 20.9. 1999. године као стипендиста америчке фондације Civitella Ranieri боравио у замку Ranier и код места Умбертиде близу Перуђе , у покрајини Умбрија, Италија. Као стипендиста организације Maison des écrivains étrangeurs et des traducteurs Saint-Nazaire био у Француској од 27. марта do 8. маја 2000. године а потом у Бечу, Аустрија, био стипендиста књижевне организације Literar Mechana од 9. до 18. маја 2000. године . А 2006. године био члан књижевног жирија фондације Civitella Ranieri, Њујорк, који је бирао књижевнике – стипендисте из целог света a 2008. и 2009. године у Београду био члан књижевног жирија награде БИЉАНА ЈОВАНОВИЋ. У Београду 2007. године згазио га ауто на пешачком прелазу и, једва то преживевши, М. Ђорђевић је од тада инвалид.

Објављена дела

  • Књига песама Са обе стране коже (Књижевна омладина Србије, Београд), (1979),
  • књига песама Мува и друге песме (Рад, Београд), (1986),
  • књига песама Мумија (Рад, Београд), (1990),
  • књига песама Ћилибар и врт (Нолит, Београд), (1990),
  • књига песама Пустиња (Време књиге, Београд), (1995),
  • књига прича Глиб и ведрина (објавио под псеудонимом Милан Новков) (Апатриди, едиција радија Б-92, Београд), (1997),
  • књига есеја Цвеће и џунгла (Форум писаца, Београд), (2000),
  • књига песама Чисте боје (Рад, Београд), (2002),
  • књига прича Слепа улица (Стубови културе, Београд ) , (2002),
  • књига песама Црна поморанџа (Рад, Београд), (награда «Васко Попа» 2005 . године), (2004),
  • књига прича Мајмун (Просвета, Београд), (2006),
  • књига Ватра у башти (изабране песме објављене као добитнику награде «Дис» за 2007. годину), (библиотека « Владислав Петковић Дис », Чачак), (2007),
  • књига песама Радост (библиотека « Стефан Првовенчани », Краљево), (2008),
  • роман Рушевина (библиотека « Светозар Марковић » , едиција « Исток-Запад » , Зајечар), (2009).
  • Књига изабраних песама Пустиња и поморанџа објављена у електронском облику у едицији Метафора на сајту www.metafora.com. (2006).
  • Књига песама Свемоћна госпођа (Повеља, Краљево, 2012)

Преведена дела

  • Књига избора песама ПЈЕСМЕ / POEMS са упоредним преводима на енглески језик (преводи аутора и Ејми Силмен) објављена у издању Хрватског ПЕН-а у оквиру фестивала Књижевност уживо, Загреб, 2006. године.
  • Књига прича OPICA (МАЈМУН), (200 9 ), Словенија, Љубљана, Цанкарјева заложба, превод Маја Новак
  • ORANGES AND SNOW ( ПОМОРАНЏЕ И СНЕГ ) – књига изабраних песама, избор, превод и увод Чарлс Симић, Princeton University Press Princeton and Oxford , ( 2010 )
  • Поезија, приче и текстови превођени су му и објављивани у часописима и новинама на енглеском, немачком, словачком, румунском, мађарском, португалском, пољском, македонском и словеначком језику.

Награде и признања:

  • Добитник је стипендије-награде «Борислав Пекић» за концепт романа Рушевина (1998)
  • Друштво словеначких писаца ( Društvo slovenskih pisateljev ) доделило му је повељу «Отон Жупанчич» (1989) за преводилачки рад књига песама Црна поморанџа (2004) (Рад, Београд),
  • награда «Васко Попа» 2005 . године
  • ДИСОВА НАГРАДА 2007., Чачак, за целокупно песничко дело
  • књига песама Радост (2008) (Повеља, Краљево), награда «Бранко Миљковић» 2009. година
  • роман Рушевина (2009), награда Исток – Запад 2009. године.
Facebooktwitterredditpinterestlinkedinmail