Милан Влајчић

Милан Влајчић

Милан Влајчић (новинар, књижевник, књижевни и филмски критичар). Рођен 23. августа 1939. у Београду, (отац Михајло, индустријалац, мајка Вера, историчар уметности). Дипломирао на Катедру за општу књижевност са теоријом књижевности београдског Филолошког факултета. Књижевне критике и огледе објављује од 1960. у часопису ‘Дело’ и другим публикацијама. Уређивао је културне рубрике ‘Студента’ и ‘Младости’, књижевне листове и часописе ‘Видици’, ‘Гледишта’ и ‘Књижевни гласник’ (издавачка кућа Откровење) Од 1970. као новинар и уредник дневног листа ‘Политике’ писао је о позоришну, телевизијску и радио-критику, а од л985-2004. био је стални филмски критичар тог листа. Од 2004-2017) био је је филмски критичар и културни коментатор дневног листа ‘Блиц’.
На конкурсу Морава-филма (Београд) добио је највишу награду за најбољу југословенску филмску критику 1977. године.
Добитник је награде „Милан Богдановић” за 1981. годину – за најбољу новинску књижевну критику у новинама, на радију и ТВ.
Добитник је Награде „Душан – Дуда Тимотијевић” (коју додељује недељни лист ТВ новости), за најбољу телевизијску критику у југословенским медијима у 1984. години.
Добитник је Награде „Златно перо” (коју додељује Институт за филм у Београду), за најбољу филмску критику у југословенским медијима у л988. години.
Добитник је награде Златни беочуг града Београда 2000. године за трајни допринос култури.
Добитник је награде Фондације БК за допринос културном новинарству, за 2003. годину.
Добитник је прве награде за 2014. годину, за врхунски домет у културном новинарству коју додељује новопокренута Фондација Тања Петровић.
Добитник награде „Небојша Поповић“ 2018 (Културни центар Београда, Филмски центар Србије, Југословенска кинотека) за трајни допринос филмској култури.
Добитник награде Животни стил 2018 (независна кућа Фабрика) за допринос култури Србије
Један од оснивача је и први председник Суда новинске части у Независном удружењу новинара Србије (НУНС), члан је Српског књижевног друштва (СКД) и српског Пен-Центра, Међународне асоцијације филмских критичара FIPRESCI (Минхен), академија АФУН и ПАНУ. Био је члан међународних жирија на филмским фестивалима у Кану, Берлину, Венецији, Монреалу, Бечу, Минхену, Кракову и Монпељеу. Током 7о-их и 8о.-их, у два мандата био је члан НИН-овог жирија, а био је председник истог жирија за 2006, 2007, 2008. и 2009.годину.
Објавио је велики број предговора, поговора, огледа и књиге: „Попришта” (Независна издања арх. С. Машића, 1971), „Једном и никад више” (библиотека 20. век, БИГЗ, 1979), „Ћути и пливај даље” (библиотека Грифон, Народна књига 1983), „Пристрасна лектира” (Рад, Београд 1999), „Узводно од Џимија Барке” (Културни центар, Ниш 2001. друго допуњено издање, Лагуна 2016), „Ноћ у Казабланки” (Откровење, Београд 2001) „Фест, одбројавање” (Градска скупштина, Београд 2002), „Легенда о зиду” (Ков, Вршац, 2008) ,„Градска шетња” (Ков, Вршац, 2010), „Поглед из огледала“ (Kukić Edition, Чачак 2015), „Потемкинови потомци“ (Kukić Edition, Чачак, 2019) и „Звездана прашина“, Дерета, Београд, 2018)
Говори енглески и француски, служи се шпанским, италијанским и немачким. Ожењен Душком Максимовић.