Милица Мићић Димовска
Рођена 1947. године у Новом Саду. Преминула у Суботици 2013.Дипломирала је Општу књижевност са теоријом књижевности на Филолошком факултету у Београду. Приче су јој превођене на енглески, мађарски, пољски, словачки, италијански и шведски језик. Заступљена је у неколико домаћих и страних антологија српске прозе. Живи и ради у Новом Саду. Била је једна је од уредница Летописа Матице српске и једно време председница Друштва књижевника Војводине.
Збирке приповедака
- Приче о жени, 1972,
- Познаници, 1980,
- Одмрзавање, 1991,
- У процепу, 1998;
- Заручнице (избор из прозе), 2003;
Романи
- Утваре, 1987,
- Последњи заноси МСС, 1996, 1997,
- Мрена, 2002, 2003;
- Уточиште, 2005
Друга дела
- Путописи, 1999.
Радови из теорије књижевности
- Водич кроз књижевне изразе и појмове за ученике основних и средњих школа Од А до Ш, у коауторству са Стеваном Бељанским, 1987. године
Награде и признања
- За Познанике је добила награду „Карољ Сирмаји”
- за Одмрзавање “Андрићеву награду”
- за Последње заносе МСС награде: “Нолитову”, „Бранко Ћопић” и “Награду Борисав Станковић”