Милисав Савић

Милисав Савић

 

Милисав Савић рођен је 15. априла 1945. у Власову крај Рашке. Спада међу најзначајније савремене српске писце. Гимназију је завршио у Новом Пазару, а студије југословенске и светске књижевности на Филолошком факултету у Београду. На истом факултету магистрирао је с темом „Мемоарска проза о првом српском устанку“, а потом и докторирао с темом „Мемоарско-дневничка проза о српско-турским ратовима 1876-1878“.

 

Романи

„Љубави Андрије Курандића“ (1972)

„Топола на тераси“ (1985)

„Ћуп комитског војводе“ (1990)

„Хлеб и страх“ (1991, Нинова награда)

„Ожиљци тишине“ (1996, Награда Мирослављево јеванђеље)

„Принц и сербски списатељ“ (2008, Награда Лаза Костић)

„Чварчић“ (2010)

„La sans pareille“ (2015, Награда Меша Селимовић, Бора Станковић, Петар Кочић, Стефан Митров Љубиша, Вукова награда)

„La sans pareille“, english editon, translated by Persida Bošković (2017)

 

Књиге приповедака

„Бугарска барака“ (1969, награда листа „Младост“)

„Младићи из Рашке“ (1977)

„Ујак наше вароши“ (1977, Андрићева награда)

 

Друга дела

Књижевно-историјска студија „Устаничка проза“ (1985, награда Павле Бихаљи)

„Сећање и рат“ (2009)

„Долина српских краљева“, двојезично издање (2014, награде Љубомир П. Ненадовић, Григорије Божовић)

“Epic Serbia”, translated by John White (2017)

“Епска Србија” (2017, награда Дејан Медаковић)

 

Мултижанровске књиге

„Фуснота“ (1994)

„30 плус 18“ (2005)

„Римски дневник, приче и један роман“ (2008, Награда Душан Васиљев)

„Љубавна писма и друге лекције“ (2013)

„Мали глосар креативног писања“ (2015).

Романи су му преведени на грчки, енглески, словеначки, македонски, бугарски, румунски. Аутор је лексикона „Ко је ко – писци из Југославије“ (1994). Објавио је више књига превода са енглеског и италијанског. Приредио је антологије савремене америчке приповетке „Психополис“ (1988), савремене аустралијске приповетке „Комуна те не жели“ (1990), „Савремена италијанска приповетка“ (1992), те „Модерну светску мини причу“ (са Снежаном Брајовић, 1993). Састављач је и антологије „Најлепше српске приче“ (избор, предговор, коментари, 1996).

Добитник бројних значајних награда.

 

Facebooktwitterredditpinterestlinkedinmail