Милорад Павић (Београд, 15. октобар 1929 — Београд, 30. новембар 2009) је био српски прозни писац, историчар српске књижевности 17-19. века, стручњак за барок и симболизам, преводилац Пушкина и Бајрона, некадашњи декан Филозофског факултета у Новом Саду, професор универзитета. Био је члан Српске академије наука и уметности од 1991. године до смрти.

Био је редовни члан Српске академије наука и уметности од 1991. године, и члан Société Européenne de Culture, српског ПЕН-а и Српског књижевног друштва.

Познат као писац нелинеарне, интерактивне прозе (романи, приче, драме).  М. Павић је један од наjчитанијих савремених писаца са Балкана, прeведен на тридесет шест језика у више од три стотине издања.
Од стране стручњака из Европе, САД, Израела и Бразила, Милорад Павић је номинован за Нобелову награду у књижевности.

Дела

Палимпсести, песме, Београд 1967, 63 стр.
Историја српске књижевности барокног доба, научна студија, Београд 1970, 527 стр.
Месечев камен, песме, Београд 1971, 118 стр.
Војислав Илић и европско песништво, Нови Сад 1971, 367 стр.
Гаврил Стефановић Венцловић, научна студија, Београд 1972, 326 стр.
Војислав Илић, његово време и дело, научна студија, Београд 1972, 346 стр.
Гвоздена завеса, приче, Нови Сад 1973, 222 стр.
Језичко памћење и песнички облик, огледи, Нови Сад 1976, 429 стр.
Коњи светога Марка, приче, Београд 1976, 159 стр.
Историја српске књижевности класицизма и предромантизма, научна студија, Београд 1979, 572 стр.
Руски хрт, приче, Београд 1979, 215 стр.
Нове београдске приче, Београд 1981, 360 стр.
Душе се купају последњи пут, Нови Сад 1982, 145 стр.
Рађање нове српске књижевности, научна студија, Београд 1983, 631 стр.
Хазарски речник. Роман-лексикон у 100.000 речи, Београд 1984, 242 стр.
Историја, сталеж и стил, огледи, Нови Сад 1985, 281 стр.
Предео сликан чајем. Роман за љубитеље укрштених речи, Београд, 1988, 375 (525) стр.
Изврнута рукавица, приче, Нови Сад 1989, 180 стр.
Кратка историја Београда / A Short History of Belgrade, Београд 1990, 68 стр.
Унутрашња страна ветра или роман о Хери и Леандру, Београд 1991, 115+98 стр.
Историја српске књижевности 2, 3, 4. (Барок, Класицизам, Предромантизам), научна студија, Београд, 1991, 225 + 181 + 181 стр.
Заувек и дан више, позоришни јеловник, драма, Београд 1993, 134 стр.
Последња љубав у Цариграду. Приручник за гатање, Београд 1994, 195 стр.
Шешир од рибље коже. Љубавна прича, Београд 1996, 80 стр.
Стаклени пуж. Приче са Интернета, Београд, 1998, 154 + 12 стр.
Милорад Павић, Јасмина Михајловић. Две которске приче, Београд, „Дерета“, 1998, 52 + 71 стр.
Глинена армија, Београд, „Интерпрес“, 1999. (Библиографско издање)
Кутија за писање, Београд, „Дерета“, 1999, 171 стр.
Звездани плашт. Астролошки водич за неупућене, Београд, „Дерета“, 2000, 186 стр.
Страшне љубавне приче, изабране и нове. „Плато“, Београд, 2001, 215 стр.
Врата сна и друге приче. „Дерета“, Београд, 2002, 196 стр.
Прича о трави и друге приче. „Дерета“, Београд, 2002, 187 стр.
Девет киша и друге приче. „Дерета“, Београд, 2002, 202 стр.
Царски рез и друге приче. „Дерета“, Београд, 2002, 266 стр.
Седам смртних грехова. „Плато“, Београд, 2002, 173 стр.
Две интерактивне драме – Кревет за троје, Стаклени пуж. „Дерета“, Београд, 2002, 150 стр.
Две лепезе из Галате – Стаклени пуж и друге приче. „Дерета“, Београд, 2003, 167 стр.
Невидљиво огледало – Шарени хлеб (роман за децу и остале). „Дерета“, Београд, 2003, 84 + 70 стр.
Уникат. „Дерета“, Београд, 2004, 170 стр.
Плава свеска. „Дерета“, Београд, 2004, 118 стр.
Интерактивне драме: Заувек и дан више; Кревет за троје; Стаклени пуж. „Дерета“, Београд, 2004, 274 стр.
Јасмина Михајловић, Милорад Павић – Љубавни роман у две приче. „Чигоја“, Београд, 2004, 63 стр.
Прича која је убила Емилију Кнор. (на српском и енглеском) „Дерета“, Београд, 2005, 44 + 50 стр.
Роман као држава и други огледи. „Плато“, Београд, 2005, 176 стр.
Свадба у купатилу – Весела игра у седам слика. „Дерета“, Београд, 2005, 104 стр.
Друго тело. „Дерета“, Београд, 2006, 310 стр.
Позориште од хартије, приче. Завод за уџбенике, Београд, 2007, 240 стр.
Друго тело (ново допуњено издање романа). „Euro Giunti“, Београд, 2008, 292 стр.
Све приче. Завод за уџбенике, Београд, 2008, 450 стр.
Вештачки младеж. Три кратка нелинеарна романа о љубави. Матица српска, Нови Сад, 2009, 157 стр.

Адаптације Павићевих дела

Филм и телевизија
Црвена краљица (играни ТВ филм), режија Мирослав Међимурец, Србија, 1981.
Византијско плаво (играни филм), режија Драган Маринковић, Србија, 1993.
Vendedor de sueños futuros. Milorad Pavic (кратки, анимација), Марибел Мартинез Галиндо (Maribel Martinez Galindo), Мексико, 2008.
Стеклянная лампа (играни филм), режија Николај Чепуришкин (Николай Чепурышкин), Русија, 2009.

Стрип
Трећи аргумент, сценариста Зоран Стефановић, цртач Зоран Туцић, „Бата“ — „Орбис“, Београд-Лимасол, 1995; серијализован и у Heavy Metal Magazine, Њујорк, 1998-2000.

Музика
„Prinsesse Atehs forsvundne digte“, камерно дело данског композитора Могенса Кристенсена (Mogens Christensen), 1991, 8′, по Хазарском речнику
„Fortællingen om Adam Ruhani“ / „The tale of Adam Ruhani“, камерно дело М. Кристенсена, 1992, 11′, исто
„De khazariske spejle“, соло композиција М. Кристенсена 1991-1993, 14′, исто
„Ай, волна“ – песма руске групе „Мељница“ („Мельница“) је адаптација Павићеве приче „Дуга ноћна пловидба“. Музика О. Лишина и Наталија О`Шеј (Хелависа), речи Н. О`Шеј. Албум Зов крови, 2006.
„Молитва Рачана“, духовни концерт за мешовити хор и гудаче Светислава Божића, на стихове Гаврила Стефановића Венцловића и Милорада Павића. Премијерно извођено 2006. године у Санкт Петербургу, Русија, са оркестром и хором Капеле „Глинка“ и диригентом Владиславом Чернушенком.

Павић као преводилац

А. С. Пушкин: Полтава (препев спева Милорад Павић – „Младост“, Београд 1949)
А. С. Пушкин: Полтава (препевао Милорад Павић – Београд, „Ново Покољење“,1952)
У Сананг: „Чичкови пупољци“ (НИН, 9. 1. 1995)
Зеги: „Песме Делте“ (НИН, 9. 1. 1995)
Мун Бим: „Месечина на Менделејском дворцу“ (НИН, 12. 6. 1995)
Леон Дамас: „Ивице, Сећања“ (НИН, 2. 10. 1995)
Бријер Жан: „Када смо се растали“ (НИН, 30. 10. 1995)
Паул Нигер: „Месец“ (НИН, 30. 10. 1955, V, бр. 252.)
Александар Пушкин: Евгеније Оњегин (препев и предговор)
Александар Пушкин: Евгеније Оњегин
А. С. Пушкин: Село и друге песме
А. С. Пушкин: Драме, поеме, песме
Џорџ Гордон Бајрон: Изабрана дела: – Драмске поеме, спевови и песме
А. С. Пушкин: Борис Годунов, мале трагедије, бајке – коаутор
Чарлс Симић: „Пиле без главе“
А. С. Пушкин: „Песма о Црном Ђорђу“ (одломак)
Џорџ Гордон Бајрон: „Манфред“ (одломак)

Награде и признања

Академик Милорад Павић био је добитник више књижевних награда, као што су:

НИН-ова награда за 1985;
награда „Меша Селимовић“ за 1988;
награда Народне библиотеке Србије за 1988;
награда „Борисав Станковић“ за 1992;
сребрна медаља „Феликс Ромулијана“ за 1992;
Октобарска награда града Београда за 1992;
„Просветина“ награда за 1994;
награда „Стефан Митров Љубиша“ за 1994;
„Кочићева награда“ за 1994;
„Вукова награда“ за 1996;
Награда „Душан Васиљев“ 2000,
„Андрићева награда“ 2001.
Био је почасни доктор Софијског универзитета и председник Српско–украјинског друштва, члан Европског удружења за културу, члан Српског ПЕН центра, члан Српског књижевног друштва, члан Крунског савета.

Спомен плоча са његовим ликом откривена је 21. фебруара 2011. на Филозофском факултету у Новом Саду.

Милорад Павић је Београду 1992. завештао све своје рукописе, књиге, библиотеку, и то постоји као легат у стану у ком је живео у Беоргаду. У Народној библиотеци Србије је његов легат први пут представљен јавности августа 2013. године.

Извор података Википедија

Званична страница Милорада Павића: http://www.khazars.com/