Миро Вуксановић

Миро Вуксановић

Миро Вуксановић рођен је 4. маја 1944. године у Крњој Јели (Црна Гора).

Објавио је књиге: Клетва Пека Перкова, роман, 1977, 1978; Горске очи, приповетке, 1982; Немушти језик, записи о змијама, 1984; Вучји трагови, записи о вуковима, 1987; Градишта, роман, 1989; Тамоони, поеме и коментари, 1992; Морачник, поеме, 1994; Далеко било, мозаички роман у 446 урокљивих слика, 1995; Семољ гора, азбучни роман у 878 прича о ријечима, 2000, 2001; Точило, каме(р)ни роман у 33 реченице, 2001; Кућни круг, роман у концентричном сну, 2003; Семољ земља, азбучни роман о 909 планинских назива, 2005, 2006 (4 издања у 14.000 примерака); Повратак у Раванград, биографске приповести с прологом и писмом својих ликова, 2007, допуњено издање 2016; Отвсјуду, четири различите приповетке с истим намерама, 2008; Семољ људи, азбучни роман у 919 прича о надимцима, 2008; Читање таванице, приповедака 20, 2010; Клесан камен, огледи и записи, 2011; Одабрани романи Мира Вуксановића, I-III, 2011; Бихпоље, поратна путописна приповест с прологом Владимира Ћоровића и молитвом Иве Андрића, 2013; Змея и волк, двојезично издање на српском и руском језику, 2013; Даноноћник, записи, коментари, изреке, мале приче, песме у прози, есејчићи, сећања и разни осврти, 2014; Силазак у реч, О (српском) језику и (својој) поетици, 2015; Изабрана дела у пет књига (2017, 2018); Насамо с Миланом Коњовићем разговори, ликови, осврти, 2018. Његова библиографија почетком 2019. садржи 1545 јединица, а литературу о књижевном раду чини шест књига, три зборника и 289 приказа, огледа и расправа.

Покретач је и главни уредник Антологијске едиције Десет векова српске књижевности Издавачког центра Матице српске (2010-2019 објављено 100 књига). Иницијатор и председник Уређивачког одбора Критичког издања дела Иве Андрића (2017. и 2018. изашло десет томова).

Приредио је књиге Лаза Костић у Сомбору (1980), Раванград Вељка Петровића (1984), књигу разговора Ликови Милана Коњовића (1991), Летопис Стевана Раичковића (2007), антологијско научно издање Петар II Петровић Његош (2010), Српски рјечник или азбучни роман, књижевни примери из оба издања (1818, 1852), Вука Караџића (2012), антологију Милован Ђилас (2013), антологију Његош, два века, 2013; Његош довијек, 2016; Дигитализовани Његош, прва издања Његошевих дела (уникатно издање у 11 књига на 1508 страна), 2013, антологију Миодраг Булатовић (2016); Вечити календар матерњег језика Иве Андрића (2018), антологију Његошевих стихова Горска луча (2018), зборник радова о Његошу, Андрићу, Црњанском, српској књижевности данас и друга издања.

У Едицији Одговори Милош Јевтић је објавио књигу Каже Миро Вуксановић (Београд, 2000) и књигу Семољ Мира Вуксановића (Београд, 2011). Милош Јевтић и Радован Поповић приредили су Књигу о „Семољ гори” Мира Вуксановића (Београд, 2002). Проф. др Драган Копривица аутор је књиге Приватни симпозијум о „Семољ гори” (Нови Сад, 2004), књиге о роману Семољ земља Слушање планине (Нови Сад, 2008) и књиге о роману Семољ људи Семољски рефрени (2016). На манифестацији Пјесничка ријеч на извору Пиве приређен је 2001. симпозијум о роману Семољ гора. Објављен је зборник радова с Округлог стола у Билећи Књижевно дело Мира Вуксановића (Нови Сад, 2016), зборник са десетих Вељкових дана (Сомбор, 2017) и зборник Савремена српска проза (Трстеник, 2018).

За књижевни рад добио је: Награду „Политике” за причу (1975); Награду „Мирослављево јеванђеље” за најбољу прозну књигу у Југославији за период 1997-2000; Награду за уметност Вукове задужбине 2000; Просветину награду за прозу 2000; „Борбину” награду за књигу године 2001; Награду за књигу године Друштва књижевника Војводине 2002; Награду „Лаза Костић” за приповедну прозу 2005; НИН-ову награду критике за најбољи роман на српском језику у 2005; Награду „Меша Селимовић” за најбољу књигу на српском језику у 2005; Златни хит либер 2006; „Статуету Бранка Радичевића” Бранковог кола 2010. и Повељу за животно дело Удружења књижевника Србије (2012) и „Вељкова Голубица” за свеукупно приповедачко стваралаштво (2015). Добио је Вукову награду (2004), републичке награде: „Милорад Панић Суреп” (1996), „Запис” (2007), „Ђура Даничић” (2009), „Стојан Новаковић” (2012) и „Јанко Шафарик” (2014). Добитник је Специјалног признања Сајма књига у Београду (2018).

На предлог Одељења језика и књижевности изабран је за дописног члана Српске академије наука и уметности (САНУ) 5. новембра 2009. За редовног члана САНУ изабран је 5. новембра 2015.

Објављена дела

  • Клетва Пека Перкова, роман, 1977, 1978
  • Горске очи, приповетке, 1982
  • Немушти језик, записи о змијама, 1984
  • Вучји трагови, записи о вуковима, 1987
  • Градишта, роман, 1989
  • Тамоони, поеме и коментари, 1992
  • Морачник, поеме, 1994
  • Далеко било, мозаички роман у 446 урокљивих слика, 1995
  • Семољ гора, азбучни роман у 878 прича о ријечима, 2000, 2001, Точило, каме(р)ни роман у 33 реченице, 2001
  • Кућни круг, роман у концентричном сну, 2003
  • Семољ земља, азбучни роман о 909 планинских назива, 2005, 2006 (четири издања у 14.000 примерака)
  • Повратак у Раванград, биографске приповести с прологом и писмом својих ликова, 2007
  • Отвсјуду, четири различите приповетке с истим намерама, 2008
  • Семољ људи, азбучни роман у 919 прича о надимцима, 2008
  • Читање таванице, збирка приповедака 20, 2010

Приредио књиге

  • Лаза Костић у Сомбору (1980)
  • Раванград Вељка Петровића (1984)
  • Летопис Стевана Раичковића (2007)
  • aнтологијско научно издање Петар II Петровић Његош (2010)
  • књигу разговора Ликови Милана Коњовића (1991) и друга издања

Награде и признања

  • Награда Политике за причу (1975)
  • Награда Мирослављево јеванђеље за најбољу прозну књигу у Југославији за период 1997-2000
  • Награда за уметност Вукове задужбине 2000
  • Просветина награда за прозу 2000
  • Борбина награда за књигу године 2001
  • Награда за књигу године Друштва књижевника Војводине 2002
  • Награда Светозар Ћоровић за прозу 2002
  • Награда Лаза Костић за приповедну прозу 2005
  • НИН-ова награда критике за најбољи роман на српском језику у 2005
  • Награда Меша Селимовић за најбољу књигу на српском језику у 2005
  • Златни хит либер 2006.
  • Вукова награда (2004)
  • републичке награде за допринос библиотекарству: Милорад Панић Суреп (1996), Запис (2007) и Ђура Даничић (2009) и Октобарска награда Сомбора (1986)

Научни и стручни пројекти

  • Антологијска едиција Десет векова српске књижевности (покретач и главни уредник)